■** V г^

■Ч^-дгг

ђ^

СРПСКК

/О ^л- ^

ШЕСМЕ

л / ^ 5 />? С

СКУППО ПХ П НА СВИЈЕТ ПЗДАО

ВУК СТЕФ, КАРАЏИЋ

КаИГА ЧЕТВРТА,

У КОЈОЈ СУ ШЕСМЕ ЈУНАЧКЕ НОВИЈИХ ВРЕМЕНА О ВОЈЕВАЊУ ЗА СЛОБОДУ.

-^Ш^

(ДРЖАВНО ИЗДАЊЕ)

....о^/га

БИОГРАД

У! Т А М 11 А Р П Ј А К Т> А Љ Е В И Н Е Г Г Б 11 Ј К

>.'<ЧР«КГ'*ШМ*

2ЕЕ?Ј ЗУ

ОАТЕ

ОСТ 0 2 1387

^ ■■■ ■ 1 I ■ I— *а»»ЈЦ

ПРЕГ ЛЕ Д

СТР.

Посвета, предговор и речник четвртој књизи друтога издања

(Беч, 1833) У1

Посвета и предговор четвртој књизи трећег издања (Беч

1862) • ■ ХЕ

Песме :

1. Перовић Батрић 1

2. Погибија Вука Мићуновнћа 5

3. Поп Црногорац и Вук Копривица 11

4. Три сужња 17

5. Шеховић Осман .• 22

6. Пипери н Тахир-паша 28

7. Лазар Пециреп 33

8. Смрт Алај-бега Ченгијћа 45

9. Драшко Поповић и Гришац Осман-ага • • . • 56

10. Бој Црногораца с Махмут-пашом 62

11. Опет Црногорци и Махмут-паша 71

12. 'Келошевпћ Перо 76

13. Лука Пустахија и Вернзовић Рамо 81

14. Ускок Кариман 85

15. По смрти Ускок-Каримана 89

16. Јаут-бег и Перо Мркоњић 93

17. Јанко Лакетић и Петар Бошковић .... 97

18. Мећпкућпћи с Брђанима 100

19. Ага од Медуна и Јован Бабовпћ 106

20. Че'!а Спушка 108

21. Пнпери и Црнчани 110

I*

IV

етр.

22. Иван Николин 112

23. Мујо Хркотић и Божовићи ........ Цб

24. Почетак буне против дахија 117

25. Опет то из Црне горе 138

26. Бој на Чокешини . . . . " 149

27. Узимање Ужица 160

28. Бој на Салашу 161

29. Кеез Иван Кнежевић 176

30. Бој на Мишару 186

31. Бој на Делиграду ..... 195

32. Милош Стоићевић и Мехо Оругџијћ • -210

33. Бој на Лозници 221

34. Луко Лазаревић и Пејзо 241

35. Бјелић Игњатије 253

36. Хвала Чупићева 267

37. Бој на Кукутници 270

38 Чавић Мустај бег и Кара-'Борђије 272

39. Лазар Мутап и Арапин • 273

40. Растанак Кара-Ђорђија са Србијом .... 288

41. Скопљак војшти на Шумадију 291

42. Поп Драговић и Марко Таушан 297

43. Станић Станојло • 305

44. Војевање Црногораца и Руса на Никшиће • • 311

45. Устанак кнеза Милоша на Турке ..... 315

46. Бој на Чачку • 326

47. Петар Бошковић и Гарван барјактар • • • • 332

48. Бој на Морачи • • 337

49. Бој Морачана с Турцима ........ 345

50. Опет Морачаии с Турцима 348

51. Поп Љешевић и Матија Јушковић 350

52. Смрт Бибића Зеинила 357

53. Морачани и Колашинци 362

54. Јунаштво и смрт Лопушине Вука 383

55. Први ударац Турски на Грахово .... 399

56. Опет то, али друкчије 412

57. Смрт Смаил-аге Ченгијћа 421

СТР.

58. Опет то, мало друкчнје 445

59. Опет то, али друкчије 461

60. Корјенићи и Трешњевски овчари 463

61. Мурат Оташевић и Мехмед буљубаша .... 476

62. Спомен од боја на Кукутници 482

Додатак

1. 0 смерти Гуше Булвукбаше 487

2. Дијоба Селимовића • 489

3. Срби у Донаверту 491

4. Анђелко Вуковић и Синан кесеџија 498

0 овом издању 510

И С П Р А В 1(Е

Стр. 13. стих 38: Ц^ногорко. — 58, 60: извадг*. — 79, 70: Мд^ је. — 85, вр. 6: нејакушица. — 100, 75: уу у. — 106, 5: говоре. — 144, 100: дивнијем. — 189, 24: над сто. — 199, 143: се ка. — 209, 446: моја. — 212, 55: ћу на. — 218, 261: удесисмо. — 210, 302: од- текку. — 259, 184: срећна и несрећка. — 271, 16: надвалг*ла. — 273, 4: покликта. — 277, 112: ситнијем. — 278, 134: ђулсом. — 285, 368: једно'/. — 288, 8: продидо. — 297, 2: ЈаворЈу. — 308, 89 и 310, 142: Стако. — 315, 4 : Немамића ; 23 : пред. — 319, 141 : дијепо. — 334, 65: објутру. — 354, 151: љуто бојим, — 372, 307: драги. — 383, 18: хаџијнски. — 384, 54: Бјелопавлпће. — 387, 143: оседдани. — 402, 106: војсколс. — 402, 124: позг^дати. — 418, 182: ауна. — 425, вр. 14 — 15 онда оиет. — 427, 60 : У вашему.

ПОСВЕТА, ПРЕДГОВОР И РЕЧНИК

чЕтвртоЈ 1^]њизи ^РУгог издАЊА (беч 1833.)

" "' м ттт, „„„

рп] ЕГО ВБ1С0К0ПРЕВ0СХ0ДИТЕЛБСТВУ

Господину Россшско-Императорскому д^Пствителв- ному таиному Сов^тнику, Сенатору, д^иствителБ- ному Камергеру, чрезвнчааному и полномочному Послу при Его Величеств^ ИМПЕРАТОР^В Авст- рШском^Б, вс^хт, Россшскихт, и разнБЈхт, иностран- НБ1ХТВ ордено†Кавалеру

ДИМИТРШ ПАВЛОВИЧУ

ТАТИ1ЦЕВУ,

[V] ВАШЕ ВБ1С0К0ПРЕВ0СХ0ДИТЕЛБСТВ0, Милостив^ћиппЛ ГосударБ.'

Оербскал СловесностБ в-б настоли^ее времл уподобллетсл возраждакзшемусл ганому раст^н11о, которое не иначе можетт, возрастатБ и достигатБ своего совершенства, как-Б при посредств^ луче« солнечннх^Б, сообидагоших^Б ему жизнб и красоту. Посвлп^ал С1К) книгу СербскихЂ народннх^Б п^сент, внсокому имени ВАШЕГО ВБ1С0К0ПРЕВ0СХ0-

VIII

ДИТЕЛБСТВА , л совершенно ув-ћрент, , что оно украсив^Б ее, не толвко возбудитЂ втв соотечест- [У1] венникахЂ моихгв особенное вни|маше кгв содер- жаш;имсл вђ неИ пЈитическимЂ излхлн^лмтб народ- наго духа, но и произведеттв вђ нихтј ревностБ КЂ усовершенш и распространешк) отечественноб Словесности.

ВАШЕГО ВБ1С0К0ПРЕВ0СХ0ДИТЕЛБСТВА,

Милостив-ћишаго Государл

В-ћна 29. Ман 1833. года.

покорн-ћпш!?! слуга Вук СтеФ. КараджичБ.

[VII] ПРЕДГОБОР.

1.

Обог млоги узрока, а особито због гдекоји разлика у језику, нужно је, да се зна, од кога је, и из кога краја, која песма преписата ; зато ево овде то назначујем.

I. Од Тешана Подруговића (родом из Ерцеговине из села Казанаца у Гацку) :

Из П Р В Е КЊИГЕ :

406. Пошетала Ајка Атлагића; [III, 100]*)

*) Римски бројеви у угластој загради означују књигу, а арапски стрину овог државног издања.

IX

ИЗ Д Р У Г Е КЊИГЕ :

6. Кад се женп Српски цар Стјепане, [II, 125)

7. Уранпо старац калуђере [II, б8Ј

12. Поранпле три Српске војводе [II, 211] 14. Илп грмп, ил' се земља тресе? [II, 236) 16. Цар Лазаре сједе за вечеру, [II, 278]

22. Сједе Марко за вечеру с мајком, [II, 321]

23. Рано ранп Туркпња ђевојка, [II, 330]

26. Ппта мајка Краљевпћа Марка , [II, 365]

27. Кулу градп црнп Араппне, [II, 376) VIII 28. Впно ппје Муса Арбанаса [П, 390]

29. Славу славп Кра-Бевпћу Марко [II, 400] 32. Кад се жени Смедеревац Ђуро, [II, 4 60] 34. Запроспо Поповић Стојане [II, 505].

Из т РЕЋ Е књпге:

2. Пошетао од Будпма краљу, [II, 583]

4. Впно ппје Новак п Радпвој' [III, 1]

7. Још од зоре нема ни помена, [III, 114]

9. Впно ппје од Јањока краљу, [III, 92]

10. Књпгу ппше Новљанпн Алпја (III, 237]

11. Још зорпца не забпјељела, [III, 277]

16. Кад се женп Ришњанпн аџпја, [III, 435] 21. Вино ппју млади Црногорци [IV, 11]

К ономе , што сам о Подруговпћу казао у првој књпзп на страни XXXIII [Х^УП] , додаћу овде јоп1 п ово. Он се по оцу звао Гаврило- впћ, па су га Подругом и Подруговпћем за то прозвалп, што је бпо врло велики, т. ј. по другога човека. Ја га у почетку 1815. го-

X

дине нађем у Карловцима (у Срему) у највећем сиромаштву, где у риту сече трску и на леђима доноси уварош, те продаје п тако се рани; и кад дознахм, колико и какови зна песама, дам му на дан, колико му треба, да може живети, и почнем од њега песме слушати и преписивати. Пошто ове IX готово све песме у| Карловцима од љега препи- шем, узмем га уочи цвети са собом на кола и одведем у манастир Шишатовац, мислећи, да онде (где сам код онданпБега архимандрита, а садаш- њега владике Карлштадтскога, ВисокопреосвепЈте- нога Господина Лукиана Мушицкога, имао господски квартир и сваку другу згоду и потребу), да преписујем све песме, које он зна; но кад се онда испред васкрсенија у Србији подигне буна на Турке, и њему као да уђе сто шиљака под кожу. Једва га којекако задржим око васкрсе- нија, те препишем неколике од они песама, које ми је путем идућрх из Карловаца на колима кази- вао, па га одл1а по васкрсенију узме^м на кола и одведем у Митровицу, те оданде пређе у Ср- бију, да се наново бије с Турцима. Пошто се оне јесени Срби умире с Турцима, он отиде у Босну, и проврљавпш којекуда по своме пређапЈњем оби- чају, састави неколико кон,а и наместп се негде у наији Сребрничкој да живи као кириџија; но наскоро по том испребијају га некаки Турци, па умре од убоја. Кад сам ја од њега песме препи- сивао, не знам, јели био пгго старији од 40 го- X дина. Био је паметан и, као ајдук, по|1Птен чо- век; врло је радо којепгга весело и п1аљиво при- поведао, али се при том нигда није смејао , него

XI

је све био мало као намрштен. Он је знао још најмање сто јуначки песама, све оваки, као што су ове, које сам од њега преписао, а особито од којекаки приморски и Босански и Ерцеговачки ајдука и четобаша. ') Никога ја до данас нисам нашао, да онако песме зна, као он што је знао. Његова је свака песма била добра, јерје он (осо- бито како није певао, него само казивао^) пе- сме разумевао и осећао, и мислио је, шта говори.

XI II. Од слепца Филипа Вишњића (родом ис-

преко Дрине из села Међаша у наији Зворничкој):

ИЗ Д Р У Г Е КЊИГЕ :

4. Збор зборила господа ришћанска [II, 96] 30. Поранио Краљевићу Марко [II, 430ј

ИЗ Т Р Е Ћ Е КЊИГЕ :

17. Књигу пише беже Љубовићу [III, 44 9 1 22. Протужило самоуче ђаче [III, 70]

26. Боже мили ! чуда великога ! [IV, 117]

27. Полећеше два врана гаврана [IV, 149]

*) И сад имам на једној артпји написано руком мога братучеда, покојнога Обрада Томића, који је Подруговића још отпре иознавао и са мном га у Карловцима упознао , да Подруговић зна 15 песама од самога Мијата арам е.

'^) Песме се, п женске и јуначке, казују, као кад чо-

век чита из књиге, тако , дн се познаје и стих и одмор (сае-

бнга). Стари људи песме деци више казују, него певају.

Сила људи и жена има, којеје млого лакше намолити, да песму

казују, него да певају.

XII

28. Вино пиЈу три Српске војводе [IV, 161] 59. Војску купи Кулин капетане |1У, 175]

30. Полећела два врана гаврана, [IV, 186Ј

31. Закукала сиња кукавица [IV, 210]

32. Затјече се паша Али-паша [IV, 221]

33. Још ни зоре ни бијела дана, [IV, 241]

3 4. Често књиге земљу прелазише [IV, 267] Филип је Вишњић прешао у Србију 1809. го- дине, кад се Српска војска онога лета испреко Дргше натраг вратила, и после тога до 1813. го- дине једнако је живео по Српским логорима око Дрине (1810. године биоје у Лозници у муасери, кад су Богићев ић Анто и Шилош Поцерац и Бакал Милосав бранили Лозницу од Турака, XII као што се пева у 32. песми треће књиге).| Кад Турци 1813. године опет обладају Србпјом, и он с Фамилијом својом пребегне у Срем, и намести се у селу Грку. Чујући ја, да он зна лепи песама, особито од Кара-Ђорђијна времена, добавим га у Шишатовац 1815. године (пошто ме Подруговић остави), те онде од њега препишем како ове пе- сме, које су штампате, тако и јонј три од Кара- Ђорђијна времена, које сам оставио, да њима, ако Бог да здравље, зачиним пету књигу. Ја за цело мислим, да је ове све нове песме , од Кара-Ђор- ђијна времена, Филип сам спевао. Како ми је казивао, он је ослепио у младости од богиња, и по том је ишао не само по целоме Босанском па- шалуку, него и у Скадар, те просио певајући уз гусле. Ја сам га онда наговарао, да иде опет у Србију, желећи, да би опамо још коју песму спе- иао ; ио никако га на то нисам могао наговорити.

XIII

јер му је бнло врло добро у Срему: где је год дошао, људи су га због његови песама частиии и дарпвали; сина је свога био дао у Грку у шко- лу; имао је свога коња и таљиге, и чисто се био погосподио. Пре неколике године чуо сам, да је XIII и умро у Грку. Кад сам ја од ње га песме препи- сивао, било му је око 50 година.

III. Од старца Ми-лије (родом из Ерце1'овине од Колашина, па за Кара-Ђорђијна времена до- бежао у Србију и наместио се у наији Пожешкој!:

ИЗ Д Р У Г Е КЊИГЕ :

13. Од како је свијет постануо, [II, 215] 1Г), Нетко бјеше Страинићу бане, [II, 253]

ИЗ Т Р Е 11 Е КЊИГЕ :

1. Подиже се Црнојевнћ Иво, (II, 516] 1 I. Књигу пипте Гавран арамбаша, [III, 290]

Чувши ја 1820. године у Крагујевцу, да Ми- лија особито зна песму о женидби Максима Ц р н о ј е в и ћ а, и о Б а к о в и ћ у С т р а и њ и (које сам ја обе песме још од детињства којекако знао и по том од млого људи слушао и преписане имао, али ми ни једна није била са свим по вол^и), за- молим се неколпка пута Њиовој Светлости, Госпо- дару Милошу Обреновићу, да би ми га у Кра- гујевац добавио, или мене у наију Пожешку к њему послао ; но при свему обећавању Њиове Светло- сти некако ми ова молба остане онда неиспуњена. Вративши се ја у пролеће 1821. године из Србије XIV у Беч,| молио сам писмено како Њиову Светлост,

XIV

тако и покојнога Васу Поповића, бившега онда главнога кнеза у наијн Пожешкој , да би ми св те две песме од Милије преписале и послале; но ни то ми се не могне учинити. Кад ујесен, 1822. године, на позивање Њиове Светлости дођем опет у Крагујевац, Њиова Светлост, опоменувши се моји устмени и писмени молби , у онај исти час , кад на диванани преда Њи изиђем и пољубивши Им- скут, станем се с Њима поздрављати, дозову из канцеларије свога писара, Лазара Теодорови- ћа (садашњега старешину Српске депутације у Цариграду), и смејући се кажу му : „Лазо! пипш ))Кнезу Васу, да је дошао Вук, него и он одма нек ))Иде амо, и старца Милију жива нека доведе или ))Мртва нека донесе, а нека уреди, ко ће му код ))Куће, место њега, радити, док се он одовуд вра- ))Ти/^ После неколико дана дође кнез Васа и до- веде старца Милију. Али кад се с Милијом саста- нем, онда ми се тек радост окрене на нову те- гобу и муку : не само што он, као и остали го- тово сви певачи (који су само певачи), није XV знао песме казивати редом, до |само певати; него без ракије ') није тео ни запевати, а како мало сркне ракије, он се, и онако, које од ста-

*) Он иије лмао обичаја, пити ракију из онога суда, у коме му се донесе ; пего је сасие у чутуру, коју је у јанџику носио, па после певајућн приппја сваки час пома.10. Ко се год деси код њега, он му наздрави , кад оће да пије, а пошто се напије, остави чутуру опет у јанџик, не пружпвпш је никоме. Кад би га ко онда запитао. каква је ракија, он је имао оби- чај стресавпш се и налргодивши одговорити : ^Зла, синко, и „грдпа, не море грђа бити ; не дао ти је Бог питп!"

XV

рости, које од рана (јер му је сва глава бпла исе- чена тукућп се негда с некаким Турцима из Ко- лашина) слаб будући, тако забуни, да није свагда редом знао ни певати ! Впдећи ја то, ништа друго нисам знао чинитп, него сам гледао, да мп сваку песму пева по неколико пута, док је нпсам толико упамтио, да сам могао познатп, кад се што пре- скочп, па сам га онда молио, те мп је певао по- лако (растежући речи) , а ја сам за њим писао, што сам брже могао; а кад сам коју песму тако|

XVI наппсао, онда ми је он опет морао певати, а ја сам гледао у мој рукопис, да впдпм, јели све до- бро написано. ') Тако сам око ове четири пеоме провео више од петнаест дана. — Мплпја је знао још млого онаки песама, као што је она 14. у трећој књпзп; алп мп се није дало, да још коју препишем. Њему се већ било мало досадило онде беспослену седећп п менп певајућп, а уз то још нађе се људп (каковп се обично код млогп дво- рова налази), којп се највише о том брину, како ће од свачега шалу и смеј заметнутп, те му кажу: ))Куд си ти, стар и паметан човек, пристао за бу- »далом? Зар не впдпш, да је Вук луд и беспо- »слен човек, којему је само до песама и до бес- ,)П0Слица којекакп? Ако ти њега узаслушаш, теби ))ће читава јесен овде пропасти; него идп кући, ,)Те гледај свој посао.^^ И тако га подговоре, те

XVII јвдно| јутро, прпмпвшп од Њиове Светлости при-

*) Како старац Милија, тако и други гдекоји певачи, мо- ЛИ.1И су ме у оваким догађајпма, да им прочнтам песму, и ко- лико су се радовали, слушајућије онако, као штоје они знаду, толико су се чудилп, како сам ја све тако могао написати.

XVI

стојни поклон за дојакошњу дангубу, огиде из Крагујевца крнјући од мене. — Кад сам прошавши годпна питао зањ, казали су мгг да је умро.

IV. Од старца Рашка (родом из Колашина, па још у почетку Српске буне на даије добежао у Србију и наместио се у наији Јагодииској у селу Сабанти) :

Из другЕ књиге:

5. Град градила три брата ро^^ена, [II, 109ј

8. Вино пије силап цар Стјепане |11, 173|

9. Побоље се Српски цар Стјепане |11, 178]

10. Састала се четири табора [II, 181]

11. Службу служи славни кнез Лазаре [II, 190Ј

ИЗ ТРЕЋЕ КЊИГЕ :

5. Вино пије Старина Новаче [III, 23)

6. Још зорица не забијелила, [III, 50] 13. ЈоиЈ зорица не забијелила, [III, 322]

ИЗ Ч Е Т В Р Т Е КЊИГЕ :

18. Дозивао царе Сулемане, [III, 56]

43. Знате л\ браћо, јесте л' запалггили? [IV, 195)

По свој прилици је Рашко ову последњу пе- сму сам сиевао у логору на Делиграду, јер је ја ни од кога тако по реду Јигсам могао чути, као од њега, а и они, од који сам је слупкао, сви су XVIII ми| казивали, да су је на Делиграду чули од њега, и ла ју') је он онде често певао Петру Добрињцу.

') Ово је ј у, у оваком догађају (где после овога место- имеиија иде глагол ј е), од велике иомоћи.

XVII

V. Од некога Стојана ајдука, родом од- некуд из Ерцеговпне (па га ја 1820. године нађем у Брусницп код Њповога Спјатељства Господара Јована Обреновпћа, где је бпо затворен, што је, дошавши пз ајдука, убпо некаку бабу, за коју је мислпо, да му је, као вештица, дете изела) :

Из ТРЕЋЕ књпге:

б. Од како је свпјет постануо, [III, 125] 15 Впно ппје трпдест капетана [III, 364]

Из ЧЕТВРТЕ КЊПГЕ :

4. Књпгу пише Жура Вукашине [II, 98]

Ову последњу песму (о смртп војводе Момчила п о женпдби краља Вукашина) имао сам још од петорпце, од свакога мало друк- чнје, преппсану, т. ј. једну од мога оца, једну од старца Рашка, једну од једнога човека пз XIX наије| Рудничке, једну мп послао кнез Васа По- повпћ (гледај XVIII ), а једну Г. Ђука Марко- вић, член магпстрата Шабачкога п капетан По- савски ; но од свпју мп се ова Стојанова (с којом се и Рашкова доста слагала) најбоља учинила. Ја сам од Стојана преписао још неколике лепе песме, а млого ми јп је певао, које нисам могао препи- сати, јер сам онда итио у Крагујевац, а после кад запитам зањ, кажу ми, да се опет поајдучио и уте- као у Ерцеговпну.

VI. Од Ђуре Милутиновића Црногорца (он је, као слепац, негде око 1809. године, до- нео Кара-Ђорђији писмо од Црногорскога владпке, па по том п заостао у Србпји, где је до 1813. го-

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМВ, IV. П

XVIII

дине имао нешто плате, као пензију, а 1814. го- дине отиде у друштву с осталим Србима у Беса- рабију, где је такођер примао по нешто на годину; но 1817. године, оставивши своју плату у Беса- рабији, врати се опет у Србију, и од тога времена жпви у Београду у двору Њиове Светлости. За Кара-Ђорђијна времена ишао је у Београду у ве- лику школу, и сила је пута знао лекцију боље него XX и једанод ђака; а садје у Београду најбољи ску- питељ пренумеранта) :

Из Т Р Е Ћ Е КЊИГЕ :

18. Свадила се два брата рођена, [IV, 489]

19. Боже мили! чуда великога! [IV, 1] 53. Паша паде на Дољане равне [IV, 28] 24. Мамут везир вијећ' учинио [IV, 62]

Из чЕтвртЕ књиге:

39. Процвиљеле три Српске војводе [IV, 17] 42 Књигу пише попе Љешевићу, [IV, 350]

Прву од ове две песме из четврте књиге нај- пре сам преписао у Крагујевцу 1820. године од бивп1ега Старовлашкога кнеза и за Кара-Ђорђијна времена војводе Максима Рашковића, по том од Ђуре Милутиновића, а најпосле ми је послао и р;иез Васа Поповић. У главној ствари слаба је разлика била између ови трију песама; али што се тиче реда, ова ми се Ђурина најбоља учгшила. Ја имам од Ђуре јоиј неколпко лепи песама, које у напредак мислим пЈтампати.

VII. Од слепца Гаје Балаћа, родом из Рват- ске из Личке регементе (но сад је у Србији, и ја

XIX

сам песме од њега преписивао у Крагујевцу 1830. године) :

XXI ИЗ ЧЕТВРТЕ КЊИГЕ :

4. Цар честити диван учинио, [II, 445] 16. Вино пију Новак и Радивој' [III, 1] 31. Вино пију два Куртића млада, [III, 246]

33. Мили Боже, чуда големога! [III, 346]

34. Протужило тридест и пет друга [III, 419] 38. Полећела два врана гаврана [III, 539] 40. Синоћ паша на Језера паде [III, 86].

И од Гаје имам још неколике песме за штам- пање.

VIII. Од слепице Живане, која је седела у Земуну, а родом је била однекуд из Србије, и као слепица ишла је чак и по Бугарској :

Из ЧЕТВРТЕ КЊИГЕ :

1. Свеца слави Српски цар Степане, [II, 87]

2. Што протужи рано у недељу, [II, 89]

7. Појездише до два побратима, [II, 347]

8. Шатор пење Краљевићу Марко [II, 362] 13. Служио је Љутица Богдане, [II, 441] 22. Вино пију шездесет Сењана [III, 410].

И од Живане имам још песама за штампање.

IX. Од Анђелка Вуковића, родом из Ко- сова из села Ораовца у наији Вучитрнској , па убивши некака Турчина, Синана (о чему је песма

ухп 45. у овој књизи),| добежи амо међу Србе, и по- стане момак код Њиове Светлости :

п*

XX

Из тРЕ1гЕ књиге:

12. Књигу пише од Удбине Панџа, [III, 204] 20. Изгуби се пашина јабука (III, 312].

Из чЕтвртЕ књиге:

27. Вино пију трр1десет Сењана [III, 167] 45. Фала Богу, Фала јединохме ! [IV, 498]

Ову је последњу песму Анђелко с п е в а о 1821. године путујући са мном два дана из Кра- гујевца у Београд, па онде заокупи једнога трговца, те му је ноћу препише, и сутри дан је мени преда. 0 истини историје њене толико ми је Анђелко при- поведао, још пре, него је песму спевао, да је Си- нан, који му је још од пре претмо, сретавши се с њим, ударио нањ, да га убпје, но он убио њега, и по том побегао амо међу Србе. Анђелко је онда, кад је ову песму спевао, био момак око 35 го- дина, раста је средњега, леп, црномањаст, добар и побожан човек, али велики јунак (на Чачку га је 1815. године, баш кад је дошао из Косова, уда- рило пушчано тане усред прсију, паизишло на леђа). ххш X. Од једнога трговца из Босне, ко|ји се 1815.

године (пребегавши 1813. године из Србије) бавио у Карловцима у Срему :

Из д р у г е кн^иге :

24. Султан царе у Косово сиђе [П, 335] 31. Разбоље се војвода Дојчине [II, 450]

Из четврте К1биге: 12. Нешто пишти у Стамболу граду ; [П, 310]

XXI

XI. Од Грује Меанџијћа из Сентомаша (у Бачкој), с којим сам у јесен 1859. године конту- мацирао у Земуну :

ИЗ ЧЕТВРТЕ КЊИГЕ :

6. Коње јашу до два побратима, [II, 34 5ј 11. Љуто тужи Ђурађ Чарнојевић [II, 558] 37. Пије вино Србин Тукелија [III, 535]

XII. Од двојице Црногораца (Филипа Бош- ?:овића Бјелопавлића из Мартинића, и Милова- на Мушикина из Пипера из Црнаца) , који су 1825. године у јесен били дошли у Крагујевац:

Из Ч Е Т В Р Т Е КЊИГЕ :

46. Бије.ш је кликовала вила [IV, 3 45]

47. Фала Богу! Фала јединоме I [IV, 34 8]

Ове су две песмице особито важне због где- који разлика у језику, н. п. не само те место ће XXIV (као што је напомену|то и у предговору к првој књизи на страни XXXVI [^]), него и обље, место обје; цмилити, место цвилити; љуђи, место људи; и каживати, место казивати. Ово би све ваљало онамо на месту добро истражити и описати; јер у овим песмицама има и ^^до подне те«, и „ја ћу«; „обље,« и »бјеу« и т. д.

XIII. Од једнога сељака из Руд^шчке наије :

Р1з д р у г Е књигЕ : 55. Боже мили! на свем тебе вала ! [II, 368)

Из тРЕТгЕ књиге: 35. Још зорица не забијелила, [IV, 3*26]

Из четврте књиге : 44. Виче вила с Рудничке планине |1^, 288]

XXII

XIV. Од некога Рова, момка Њиовога Сија- тељства Господара Јована Обреновића:

Из првЕ књиге:

404. Рани мајка девет мили сина [II, 33]

405. Два су бора напоредо расла, [II, 14]

Од Рова имам још једну лепу песмицу за штам- пање.

XV. Од неке слепице Степаније из Јадра:

XXV Из Д Р У Г Е КЊИГЕ :

1. Мили Боже! чуда великога! [II, 1]

2. Боже мили! чуда великога! [II, 93]

3. Збор зборила господа ришћанска [II, 45] 19. Пошетала царица ЈМилица [II, 297]

Ову последњу песму био ми је послао и ви- сокопреподобни Г. Платон Атанацковић, са- дашњи игуман манастира Шишатовца, готово са свим оваку.

XVI. Од Павла Ирића, (родом из наије Ужичке) , којије био ајдук, а по том момак код Њиове Светлости:

ИЗ Д Р У Г Е КЊИГЕ :

33. Пошетала Ђурђева Јерина [II, 469] 38. Боже мили ! чуда великога! |11, 501]

XVII. Из другЕ књигЕ :

17. Полетио соко тица сива [II, 286]

18. Кад Лазару одсекоше главу [II, 314] 21. Уранила Косовка девојка, [П, 306]

ххт

ИЗ Ч Е Т В Р Т Е КЊИГЕ 1

' 9. Поранио Краљевићу Марко, [II, 407]

послао ми је 1817. године садашњи Карлштадт- ски владика, високопреосвештени Господин Лу- киан Мушицки, а онји је преко некога од своји ХХУХмлађи препнсао од неке слепице, која је| у Гр- гуревцима седила. Господин ми је Мушицки још 1815. године дао неколико јуначки песама (о в и- соком СтеФану, о Ђ у р ђ у Смедеревцу и т. д.), које за то до сад нисам штампао, што све очекујем, не би ли где нашао какога певача, да ми ји мало боље по реду каже. А и из садашње епар- хије своје послаомије пре четпри годпне велики свежањ различни народни песама, из који ће ји се моћи лепи за штампу изабрати.

XVIII. Покојни Васа Поповић, бивши глав- ни кнез наије Пожешке, послао мије у неколико пута око сто написани табака јуначки песама, којс су, као нгго се види, писала четири писара. Иајвише ји је писао неки Марко Иемањић, син XXVII попа Филипа,*) бившега за Кара-|Ђорђијна вре- мена војводе у наији Мовопазарској ; а млого ји има, које је ппсар Г. Јована Мићића, сердара Ужичке наије, преписивао од свога господара, коме

*) Поп Филпа је био знатан певач, а у гусле ударати може битп да нпко ппје знао боље од њега (н умро је готово с гуслима у руци : о његовом крсном имену, о .1учипу дне — 1820. године, — кад је он у вече седпо, те ударао у гусле и певао, окине се пиштољ некога од његови гостију, који је поред њега седио , те га убпје) ; а п Марко је врло добар певач.

ХХ1У

су и Њиова Светлост на моју молбу за то пре- поручивали; за остале пак не знам, ко ји је пи- сао. Од они, штоји писао Марко Немањић, у овој су четвртој књизи :

5. Често књиге земљу преођау, [II, 160] 15. Поранио Облак Радосаве [II, 491] 17. Вино пије Старина Новаче [III, 11] 19. Вала Вогу, вала јединоме! [III, 59) 50. Вала Богу, вала јединоме! [III, 284]

24. Вино пије бане Задранине [III, 395]

28. Кад се жени Сењанине Иво, [III, 186]

29. Санак снила Иванова мајка [III, 216]

30. Мили Боже, чуда великога ! [III, 269] 32. Књигу пише царе од Стамбола, [III, 317]

35. Вино пије Мијат арамбаша [1П, 425]

36. Мили Боже, чуда великога ! [III, 475] — А 21. (Књигу пише Асанагиница [III, 193]) је од

они, што је Мићић казивао своме писару.

XXI. Из овЕ књигЕ :

10. Два се брата врло миловала: [II, 37]

25. Кулу гради Нуко Новљанине [III, 220]

26. Пију вино до два побратима [III, 142] XXVIII послао ми је у Крагујевац 1859. године про|та

Шабачки , преч. Господин Јован Павловић, а он је у Шапцу преписао од некакога трговца из Босне.

XX. Из књигЕ другЕ 20 |П, 299]:

I. Цар Мурате у Косово паде, II. Да је коме послушати било,

XXV

III. Славу славп Српскп кнез Лазаре

IV. Побратиме, Косанчпћ-Иване ! V. Којн оно добар јунак бјеше,

Из ТРЕЋ.Е К1БИГЕ :

3. Мјесец кара звијезду даннцу, ЈП, 6 1 6] ;

Из ЧЕТВРТЕ КЊИГЕ :

23. Процвилио сужањ Милутгше [П1, 395] 41. Од како је свијет посгану, (IV, 22]

преиисао сам (у Карловцима 1815. год.) од мога оца, који је, као побожан и збиљски {е\:п(ђаЏ) човек врло мало марио за песме, него само ко- лико ји је , готово неотице, уиамтио од свога оца Јоксима и брата Томе, који су не само млоштво песама знали и радо ји певали и кази- вали, него и песме с п е в а в а л и. ' ^

') Све оне песмо, које су сноменуте у предговору к првој књнзи од стране XX. до ХХУП. [ХХХУШ— ХСТУЈ сневао је мој дед Јоксим; аспна његовог Тому ја сам 1803. г. гледао, како раде- ћи пољски посао гаапће и слевава песму о сзфти Смаил-бега Бегзадића, којп је ире 4 — б дана био погинуо, пе седавши да се одмори, дозове мене к себи , и смешећи се стане ми је казивати. Ја сам ову песму, колико сам је од њега упамтпо, написао јот 1814. године, и ево је сад овде штампам, само ради исторнје народни наши песама, а не ради каке њене де- поте и.ш друге пажности :

Још зорица не забије.Ђе.та,

Ни данпца лица помолила,

Ал' покличе пребијела вила

Са Еличевца од града Костура,

Те дозивље камену Скочићу 5

XXVI

XXIX XXI. Из другЕ књиге:

35. Кад се жени Влашићу Радуле, (II, 512),

По имену бега Смаил-бега:

„Смаил-бего, жалосна ти мајка!

„Ил' не чујеш, ил' не ајеш за се?

„Ево на те војске са три стране :

„Једна, бего, на те војска иде 10

„Од онога града Бијограда,

„Друга војска од Шапца бијела,

„Трећа војска од града Зворника.

„Која, бего, на те војска иде

„Од онога града Бијограда, 15

„Пред њоме је Шаин-Авди-ага ;

„Која, бего, на те војска иде

„Од онога Шапца бпјелога,

„Пред њоме је Новљаниае Бего ;

,,Која л', бего, на те војска иде 20

„Од Зворника града бијелога,

„Пред њоме је бежс Алп-беже.

„Бјежи, бего, жалосна ти мајка !

„Б'јеле ће ти дворе поарати,

„Поарати, ватром попалнтп, 25

„Тебе млада оће погубитп."

Кад Смаил-бег вплу саслушао,

Он је њојзи тијо говорио :

„Мучи, вило, муком се замукла!

„Док је мени соко Синан-паша . 30

„У Горажду на Ерцеговини,

„Ја с' не бојим војске са три стране :

„Ни од Шапца, нити од Зворника,

„Ни од оног града Бијограда.

„Ја ћу иисат' до четири књпге, 35

„Послаћу ји на четири стране;

^Једну књигу оћу написати,

„Послаћу је момс побратиму.

XXVII

XXX преписао сам у Крагујевцу од једне старе жене;

36. Рани мајка два нејака спна [II, 69]

XXXI послао ми Г. Ј о в а н Б е р п ћ пз Будпма, а

37. Рани царе у Јању девојку [II, 64]

XXXII послао ми Г. Урош Волпћ пз Вршца; а из треће књиге

„Побратиму Тузли капетану,

„Нека днгне Тузлу и Градачац, 40

„И касабу равну Грачаницу,

„Равну Спречу до града Зворника,

„До Зворника, пак до Власаница ;

„А другу ћу ситну написати,

„Послаћу је на Ерцеговпну 45

„Моме шури соко-Синан-пашп,

„Нека дигне .аистом Ерцеговце

„До Мостара и Ннкшићког града ;

„А трећу ћу ситну написати,

„Послаћу је Босанском везиру, бО

„Нека дигне Босанске спаије ;

„Четврту ћу књигу напнсати,

„Послаћу је Новоме пазару

„Ферат-паши а Ферат-агићу,

„Нека дигне љуте Арнауте." — 5б

То су онп у ријечи били,

Ал' ето ти војске са три стране,

Опколпше бијела Скочића,

Уватише бега Смапл-бега,

Уватише, па га погубипге. 60

Бијеле му дворе поараше,

Небројено благо однесоше,

И добре му коње одведоше.

Оста вјериа љуба кукајући,

Кукај}ћи, кано кукавица, 65

А преврћућ', кано ластавица.

XXVIII

25. Мили Боже ! на сввхму ти Фала ! [IV, 71)

Преписао сам у Крагујевцу од једног Црногорца.

Овоје рачун од јуначки песама. Краљич- ке ми је све песме, осим, бб. [164] (Ови двори паунови) , дао Г. М а к с и м Р а н к о в и ћ из Оструж- њице (у наији Београдској), садашњи член магис- трата Београдскога, којп је у младо доба млого пута ишао с краљицама. С в а т о в с к и песама пре- писао сам највише у Шишатовцу од неке бабе Јелене, која се родила у Србпјп у наији Јаго- динској , па се удала у наију Параћинску у село Сикирицу, одакле је после, уз Турски рат, с му- жем својим пребегла у Срем , и по том остала у селу Лежимиру. Остале пак ж е н с к е песме пре- писпвао сам од различнп жена и девојака из раз- лични крајева народа нашега (164. [375.] и 165. [376] дали су ми Њиова Ексцелленција Господин СтеФан Стратимир 0 вић својом руком напи- сане). Женске ми је песме млого лакше било пре- писиватк од јуначкије,' јер су кратке, па ко ји зна певати, зна и казивати, а млога се може и упам- иххх1 тити, само док се један пут чује,| алп сам у скуп- љању њиовом имао другу сметп>у. Младе и девојке обичпо се стиде пред туђим људма песме кази- ватп и певати, и што се випЈе моле, то се више затен^у, а уз то још све су мислиле, да ја песме само од шале и од беспослице тражим п пишем; зато су се не само најбоље певачице често изго- варале, да не знаду, него су ми гдекоје јоп1 од- говарале : „Ми нисмо слепице, да вам песме пе- „вамо п казујемо.^* У таковим догађајима доста

XXIX

пута нисам могао ништа друго чинити , него по- клоним што малим девојчицама, које још за тај стид не знаду, те почну певати, а велике ји онда отану поправљати (често карајућији: »Није тако, ђаволе!^^), док се и оне мало по мало не ослободе и не обезобразе.

Осим ови поменути лица, којије су песме или све Р1ЛИ само неке већ наштампане, и ова су ми Господа, уважавајући ову драгоцену народност своју, слала песама, од који још ни једна није штампата: по- знати родољубац Српски С а в а Т е к е л и ј а ; А в- р а м П а н и ћ , парох Шидски ; СтеФан Ферен- ч е в и ћ , парох Сомборски ; Ф и л и п П е т р о в и ћ, XXIV парох земунски ; Павле Берић, садашњи се- кретар Њиове Ексцелленције Господина архи-епи- скопа и митрополита Карловачког ; Никола А- џијћ, садашњи директор школски у генералату Варадинскоме ; К у з м а н С е в к и ћ, канцелпста ма- гистрата Сомборскога ; Петар Марковић, пи- сар магистрата Крагујевачкога ; Ј о в а н А џ и- Т р и Ф к о в и ћ, писар Гружанскп ; А д а м Д р а г о- с а в љ е в и ћ, учитељ Вуковарски ; У1 а з а р М а р ј а- н 0 в и ћ, Грчкп учнтељ из Земуна ; Ј у с т и н М п х а- пловић, трговац пз Вуковара ; Ђорђије Р о- м а п ч и ћ, трговац из Земуна ; М а р к о У т в и ћ (за кога за сад нити знам, ко је, ни откуда је, него мп је песме од њега послао Г. Јован Берић из Будима). Г. Мплосав Здравковић, старешпна напје Тгупрпјске, Г. Мплутин Ђорђијевић, канетан Лепенпчки , п Г. Павле Даниловић, капетан Ваљевске Посавине, били су ми обрекли скуппти песама, п прва двојпца казивали су ми,

XXX

да су Р1ешто скупили били; но до данас ни од, једнога још ништа нисам примио.

2.

Као што сам казао и у објављенију, ја имам XXXV и за пету књигу изабрани пе|сама, из различни времена и од различни догађаја, као што су од прилике и ове у четвртој књизи; а кад 6р1 сам штампао без избора све песме, које имам, јамачно би било још пет оволики књига. Будући да су мене гдекоји наши књижевници јавно кривили, што песме избирам, а не штампам све с реда; зато ћу да кан^ем овде штогод и о томе. Ја мислим^ да је свака народна песма добра п лепа, само ваља наћи правога певача, који је зна, као п1то треба. Ја сам казао у предговору к првој књизи на стран11 XXXII [Х1^У1Ј : ))Једни пјесама различно »пјевање по народу показује очевидно, да све пје- ))Сме нијесу одма (у првом почетку своме) постале „онаке, какве су, него један почне и састави што, »како он зна, па послпје идући од уста до уста ))расте и кити се, а кашто се и умаљује и квари; ))јер какогођ што један човек љепше и јасније го- ))ВОри од другога, тако и пјесме пјева и казује.^^ Рђав певач и добру песму рђаво унамти и поква- рено је другоме пева и казује; а добар певач и рђаву песму поправи према осталим песмама, које он зна. Тако ја мислим, да какав Подруговић да- XXXVI нас чује најгору песму, он би је| после неколика дана казао онако лепо по реду, као што су и остале његовс песме ; или је не би никако ни упам-

XXXI

тио , него би казао, да је то будалаштина, која није за памћење ни за казивање. Истина да у на- родним песмама (као готово ни у каквим) не треба тражити и с т и н и т е и с т о р и ј е ; али п р и п о- ветка, која је у јуначким песмама најглавнија ствар , у песми од доброга певача никад није са свим противна здравоме народном, и у песма- ма обичном разуму. А рђаве ће песме, од рђави певача, најбоље показати примери : 1) У првој књизи ЗабаваГ. Стеића настрани201. и 202. пева Ненад у народној песми, да је Кра- љевић Марко носио п у ш к у, кад се тукао с вилом ; а народ наш не само што зна, да у време Краљевића Марка није било пушака, него се још приповеда, да је Марко , кад је први пут пушку видео и , да огледа њену силу, себи руку из ње пробио, утекао с овога света, рекавши: »Сад нај- »гора рђа може убитп најбољега јунака.^^ 2) Она песма у Српској пчели за годину 1830. на страни 1 17 — 124. није друго ништа, него од рђавога хххуп11бвача песма 36, из друге књи|ге р1, 69], и тако је покварена и искрпљена речима из различни други песама, да на млого места нема ни правога сми- сла ни реда, него онако , као кад човек бунца у болести'па говори коју с брда, коју с дола, н. п. мати рани децу спреслицом и с трудоми в е л и к о м м у к о хМ а дете јој узлатној колев- ци; Марјан'се заклиње у лову, а незнасе, зашто; сабља му сломљена , а нити се зна , о д а ш т а, ни зашто се то казује и т. д. 3) У Ружици за годину 1832. на страни 53. и 54. стоји у пе-

XXXII

смици, како је Угричић Мата убио Богдана, а Бог- данова сестра отровала Мату, па казала :

)) Волем бити морској риби рана, „ Нег' љубити б р а ц у и д у ш м а н а. "

Сад ко управо не познаје народни наши песама, нека ми каже, шта је то ? Откуда ту у један пут морска риба^ и како она девојка да јој буде рана? Како лп би она љубпла брацу и душмана? Али ко познаје народне наше песме, онај ће одма казати, да је то будалаштина од певача, који је, не мислећи, шта говорп, покуппо речи из други песлма, па ји метнуо овде, где им није места; јер XXXVIII има песма, како је пспреко мора Ишерлија Јо|ва убио Богдана, што му није тео сестре да да, па покупио сватове п повео девојку, а кад су дошли на море, онда она рекла:

»Мили куме и ручнп девере! ))0дреп1'те ми свплене паћеле, ))Да умпјем моје бело лице, ))Да не идем грдна ме1)' девере;^^

Л кад јој одрепп1ли, а она скочила у море, го- ворећи:

,)Волим бити морским рибам' рана, »Него л>уба могбратакрвника/*

Из ова три примера може паметан човек до- вољно впдети, како рђави певачи песме кваре, и да је нужно песме избпрати. Кад би се од каке врло старе песме, или макар и од новије, али од особитога и ретког догађаја, нашле само не- колпке врсте, па макар се пи оне не могле разу-

ХХХ1П

мети, опет би ји било вредно штампати; али од обични догађаја, код толики добри и лени песама, ПЈтампати песме рђаве и луде , ја мислим да би била права будалаштина. Да би пак човек могао добру песму од рђаве разликовати, он мора песме познавати и разумевати, а тоје за данашње наше књижевнике доста тешко. Ове речи мислим да ми

XXXIX ни један од њи, који је паметан, не| ће за зло примити, а још мање себи за срамоту; јер није нпкаке срамоте не знати оно, што човек није учио. Ако су наше народне песме и постале само од простога народа,опет не треба мислнти, даји сваки наш књижевник, без и каке у том науке и пре- праве, може разумети. За Г. Симу Милутино- вића могло се и пре шест година мислити, да наше народне песме разуме бо.ве, него и један од наши књижевника, јер се више од свију мешао с народом , који песме пева и приповеда ; па опет толкујући ји Г. Герхарду у Липисци ^ ) није свуда правога смисла погодио , н. п. Где се у другој књизи на страни 129. каже за дервишева коња: »На глави му маа Стамболија,^^ Они су превели :

Фа^ е1п ^еђегђиГф аи^ ©Гат6о( [фтис1^(е (који је украшен био Стомболском п е р ј а н и ц о м !), а Стамболија онде значи Стамболска (велика)

х^ зобница (торба^ј из које коњи зоб једу), и то је по разухму управо, као што треба: господар пије, а коњ зоб зобље. Из исте књиге са стране 294. стих (који је и пословица) :

') Ш\[а. бегШјфе ЗЗоПбИс^ег ипђ ^е1^ептађгфеп ооп 2В. ®ег» ђаг^. Се1рз1б, 1828. 53ег1ад ооп ^ођ. ^ЈтБг. 39аг{ђ. две књиге.

ВУКОВЕ иА>>ОДНЕ ПЕСМЕ IV, (И

XXXIV

„Ранитељ је, како и родитељ^* преведен је :

фепп ^ег ЗодПпд 9^е1ф( ^гт^ ђет 53а(ег {јер је дете, као и отац му!), а то је са свим на- опако ! Из књиге треће са стране 171. стих (који је такођер као пословица) : ))У торбици танка брашњеница^^ (т. ј. торба је рђав амбар или магацин, јер се у њој млого не може понети) преведен је: ^а (еб јеђИ) Содаг ап 35гос1Реп (т ^огп1[(ег (нестало и мрва у торби!) и т. д. Но, управо узевши, НР1 овим се погрешкама не треба чу- дити. Ја сам се родио и одрастао у кући, где су које дед и стриц, које различни други Ерцеговци, који су готово сваке године на зимовање дола- зили, по целу зиму песме певали и казивали; по том сам по логорима, како на Дрини и у Лозници (1804. и 1807 године) , тако и у Кладову (1811. године) и у Неготину и у Брзој паланци (1815. и 1813.. године) с великом жељом и радости песме ЈЈ^Ј слушао и певаче тражио и призи|вао ^) : и ево два-

*) У Лозвици 1807. године, кад сам био иисар код Г. Ја-

кова Ненадовића, слабо се кад ручало или вечерало без

певача (и будући, да је и Г. прота Ненадовић радо слу-

шао јуначке иесме, тако су пам капетани избирали и доводили

најбоље певаче из њиови кузшапија) ; а у Кладову и у Брзој

паланци имао сам гусле у кући, и, осим разлпчни војпика, који

су ми певали, једпо момче из наије Шабачке пајвпше смо зато

држали у слз'жби (као кувара), што је врло лепо знало уз гу-

сле певати. Тако међу свпма овим песмама, које су до сад

штампане, врло ји мало има, које нисам чуо пре, него сам

стао песме скунљатп ; а читаве би две оволпке књиге биле од

они којо сам пре слушао, а сад не могу да на1;ем певача, да ми ји лепо каже.

XXXV

десет година, како песме тражим и купим ; па се опет нађе у њима места (не спомињући поједини речи, које у живом језику нико све знати не може) , која не разумем , н. п. у овој књизи на страни 29., 95., 137., 264.

Лоша краљу срећа прескочила — Лоша му је срећа прискочила — Добра бану срећа прескочила — Но му добра срећа прискочила —

ХЕП ^^Д ј^ управо не знам, или се ту у почетку

мислило, да је срећа прискочила (т. ј. при- трчала); или, да је срећа прескочила пут; као што се, н. п. држи за несрећу, кад зец пређе пут; зато сам оставпо, како сам и добио, на јед- ном месту прескоч.ила, ана другом п р и- с к о ч и л а.

3.

Поред свега млоштва различни песама, које имам, мени би опет сватко учинио велику љубав, ко би мијош каку народну песму (по згодној при- лици) послао ; а ја ћу и у напредак за сваку, коју штампам, казати у предговору, од кога сам је до- био , као и за ове дојакошње овде сад што сам казао.

4.

У овој књизи има око 500 речи, који нема у моме Српском рјечнику; но ја сам за сад на крају назначио и истолковао само оне (понајвише Турске), за које мислим, да ји Србин не може

XXXVI

ласно разумети. Ја сам, које сам, које с помоћу гдекоји пријатеља, скупио до сад преко 4000 на- х^ш родни наши речи, који| у поменутоме рјечнику мом нема, и мислим ји издати у особитој књижици, као додатак. Зато молим свакога Србина, који би био бележио оваке речи, који нема у моме рјечнику, да ми ји по згодној при./1ици пошаље, а ја ћу му, кад ји узаштампам, јавно благодарити.

Од свега срца благодарим ГГ. скупитељима на родољубивоме труду и на пријатељској љу- бави, и ГГ. пренумерантима на поверености и на родољубивој ревности. Истина да је пренуме- рација, особито као што је дапас код нас, права прошња, и велика досада, не само за скупитеље и за пренумеранте , него и за списатеље ; али како још немамо праве књижне трговине, а на- род наш на мало места живи у великим гоми- лама, него понајвише растркан на далеко , она је једини начин не само књигу издати на свет, него је и по народу разнети (млого наши читатеља има, који би без пренумерације тешко и чули, да је књига на свет изишла, а камо ли да би је мо- гли добавити и купити). Кад се они сами, видећи ову ползу и нужду пренумерације у данашн>ему ХБ1У стању књижества нашега, неки, поред свега труда и досаде, радо примају скупљања пренумеранта, неки се пренумерирају на К1Биге баш ако ји и не чи- тају, а неки се пренумерирају и на више књига, него пЈто им треба (као што се, н. п. може видети овде

XXXVII

међу пренумерантима из Арада, Брода, Дубров- ника, Загреба, Земуна, Мошоња, Панче- ва, Пеште и Тријеста) само да би књижество свога рода потпомогли и списатељима издавање књига облакшали ; надам се, да ће и мени опро- стити , што сам им с овим досађивао , и што ћу им јоШ унапредак, ако Бог да здравље, досађивати.

У Бечу месеца Манја 1833.

Вук СтеФ. Караџи11.

ТОЛКОВАНИЈЕ НЕКОЛИКО РЕЧИ.

349

А б а и ј а,* абајлија. Азна-одаја,* ризница. Ајирли,* срећно. Ак,* доћи коме ака главе, т. ј.

оправити га с овог света. Алча, алат. Аргатар, аргатин. Аргатлук, 1) аргатовање (на-

дничење) ; 2) (као овде на

страни 91.) робија. Арслан,* лав. Арчалија* пушка, у коју иде

млого олова и барута. Б а п д а , из Талијанскога : 1а

1)апс1а, страна ; а11а ђапЛа са

стране, испрека. Белија погача т. ј. бела. Бијест, бијес, бес: одо би-

јести (ваља да не ће бити од

обијести?), т. ј. од беса

без невоље. Бињташ,* каиеи , с кога се

коњи узјаују.

Божјак, просјак.

Брго, брзо.

Ве, на страни 332. место вас

(као што се говори и н е ме-

сто н а с , в и место в а м , и

ни место нам). Вођице, поводац, или дизген. Годомин, (једни говоре Го-

домиљ) поље између Смеде-

рева и Мораве. Грђи, а, е, гори. Даиџа,* ујак. Демир,* гвожђе (овде значи

гвозден). Дизгин,* дизген. Диљка, не знам откуда је. Днмирли,* гвозден. Ђердек,* ложница. Егбе,* бнсаге. Ел, на странп 198. и 205. зна-

чи где (бај^). Енџије дукати, не знам каки

су то дукати.

350

XXXVIII

Загар , огар.

Златали, од злата.

Ићи-туглија* паша, т. ј. од два туга (коњска репа).

Кавалија топ, т. ј. лак, мали, који се свуда ласно може ву- ћи (и носити на коњу?).

Јамак,* не знам шта је.

Јанија,* јело од меса.

Јел (ел), јер.

Јурук, Бугарин закона Тур- скога.

Каш , ункаш.

Клапа, лажа, (од клапити, тлапити?).

Кошија,* 1) трка; 2) оно, што се метне на трку.

Крагуј, ваља да је оно , што Турци у Босни (а и у Срби- ји, н. п. у Лозниди) зову ак- маџа; Шсо шзиб ^., брегбег Ето сад знамо, откуда К р а- гујевац има своје име , и да је правилније Крагује- в а ц , него Крагојевац (као што су гдекоји и у Ср- бији били почели писати).

Крдисати,* разбити , поква- рити.

К р ш а н , шна , но , овде значи каменит и стрмен.

Кумаш* као п.^атно од свиле СЛ1(а§)

Лакрдпја,* овде на страни 154. н 107. значи беседа.

Лаф,* разговор.

Л евер,* војник, који служи за плату.

Л исј е, лишће.

Ма, на страни 306. значи али, а м а.

М а л е с и ј а , тако се зов:^. пе- какав комад земље око Скадре,

Малисор, човек из Малесије.

М а м е и и, ваља да је п о м а м н и.

Мермерли,* од мермера, мер-

мером покалдрмљена. Мет, атар (од теи?). Миндер, * као душек. М у к т и ј а,* муфтија. Муурли * везир , који држи

царски печат , т. ј. велики

везир. Н а а 3 а р , * нокакав чииовник

царски. Најзад, најпосле. Намаз,* молитва. Напрешит, а, о, иган , брз

(гледај преша). Не, на страни 192. значи нас

(гледај в е). Ни, гледај код в е, и у Грама-

тици поредј Српскога рјечника 351

на сграни ^. Обиснути, прионути. Одо, од, ода (одо бијести). Обурвати, засути земљом, по-

кварити. Опусатити се, наоружати се. Подрешен, а, о, ваља да је

одподресити, т. ј. начи-

нити р е с е наоколо. Посталица сабља , не знам,

кака је то сабља. Потље, 1) после, 2) осим. Праћати, слати. П р е т а т и , покрити пепелом у

ватри , као што се у Србији

леб и данас највише пече. Приникнути / принети к П р и н и ћ и ^ устима.

П р 0 3 , кроз. Проплапак, у плаиини

место, где нема шуме. Резил* учинити , т. ј. осра-

мотити. Ршум, овде иа стр. 190 (као и

у т р е ћ 0 ј књизи на сграни

180) значи вика и претња. С а н д а л ,* некако платно , од

XXXIX

кога жене у Турској највнше граде гаће (с а н д а л г а ћ е и санд алиј е).

Севднсати , * загледатн се (заљубити се).

С е и р ,* чудо : овде на страни 148, 152, 156, и 175. чи- нити сеир значи , гледатн онако од бесаослице.

Сеј с ан а, сеисана.

С 6 п е т л и сандук,* сепет са за- клопцем , постављен^ изнутра платном и споља опшивен ко- жом, те начињен, као сандук;

Сербес,* слободан, без страа.

Синџилат,* писмо , које се,

боље тврђе ради , начини на

суду.

Синџилатити, на суду што потврдити (чини ми се, у Бе- ограду се сад говорп сиџи- лити, и усиџилити).

Сјетовати, овде на страни 138. значи тужити.

Сковија, (Та.1. бсиШа) капа.

С м а г н у т и, поцрнети (као у в е-

н у т и ?). Снимити, скинути. Тевабпје, * момци и чпнов-

ници. Тевдил,* 1псо§п11:о. Т и л с у м ,* амај лиј а Т 0 к а л и ј а ,* ко}и носи токе. Туфек,* туфекчпја, пушкар. Ћошак,* (на странп 229. и

230.) пзведено, као диванана

(^је ЗШапе). Узаман, свагда. У р у м е н л и ј а , ШитеИеп. Џеба, некакав оклоп. Џефердар, џефердан. Шамлпја,* из Шама. Ше шех), некакав Турски све-

штенпк, као светац. Шедрван,* брппдбпшеп. Шерег (Маџарски), регемента

или чета (отуда су постали у

Рватској шережании се-

р ежани). Шпаг, чпаг, џеп.

352

..јХ,-

ПОСВЕТА И ПРЕДГОВОР ЧЕТВРТОЈ КЊИЗИ

ТРШЋЕГ ИЗДАЊА (БЕЧ 1862)

ГТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТУТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТЧТТТТТ

[ПЦ СВИЈЕТхЛОМЕ И ЧЕСТИТОМЕ

КНЕЗУ ОД СРБИЈЕ

ГОСПОДАРУ

ши:е;лилу ш. ошшш7.

т СВИЈЕТЛИ И ЧЕСТИТИ КЕЕЖЕ,

ПРЕМИЛОаТИВИ господарут

кЈа почетка године 1844., како сам имао срећу те си ме ТИ познао, птто сам год ја добра учи- нпо у књижевности нашој, све је ТВОЈЛ слава и дпка ; јер живећи ја с муком п с натегом, као п1то сам живл^ео до онда, без ТВОЈЕ милостпве п родо-

Х^1

љубиве помоћи тешко би се и што од онога мо- гло учинити. Ако ли сам ја за ово вријеме у књи- жевности нашој учинио што рђаво и зло, оно је [VI] само моја кривица и| срамота ; јер си ТИ мени по- магао, као и сад што ми помажеш, само добро да чиним.

ТВОЈ У Бечу 1. Октомврија 1862.

ирепокорни и захвалли с^уга Вук Стеф. Барацжћ.

[VII]

ПРЕДГОБОР.

^ предговору к овој књизи мислио сам ка- зати: 1) зашто она није наштампана прије (иза треће) него тек сад ; 2) о пјесмама које је састав- љао и писао Црногорски владика Петар I. (сада- шњи свети Петар), као што сам обрекао на страни 68. ; 3) откуда је и од кога је која од овијех прије нештампанијех пјесама. Али је мене безпрестана главобоља тако забунила да ни о чему овоме за

хш

сад не могу казати ништа као што би требало, него ћу само (и то с великијем страхом и с муком) казати што о овијем пјесмама које прије нијесу штампане. У овој књизи има 62 пјесме, од којијех 24 штапане су прије које у трећој књизи у Ли- писци године 1823. које у четвртој у Бечу године 1833., а осталијех 38 нијесу штампане нигда прије. Иза овога предговора гдје се поименце назначе све пјесме које су у овој књизи, ове које су прије штампане, наштампаће се рукописнијем словима. [У111Ј Ево сад што је могуће краћега рачуна о ови-

ма пјесмама које до сад нијесу штампане :

I. Пјесме под бројем :

2. (Погибија Вука Мићуновића),

8. (Смрт Алај-бега Ченгијћа), 25. (Опет то али из Црне горе), 47. (Петар Бошковић и Гарван барјактар), послао ми Г. Саво М. Мартиновић Цетињанин, који је првијех година владе Црногорскога кнеза Данила био стотинаш у војсци Црногорској, потом је због познате онамо неслоге и заваде изишао из Црне горе и сад живи у Задру. 0 овоме знатноме Србину ја ћу, ако Бог да здравље, говорити више у петој књизи, за коју ћу гледати да се што прије почне штампати.

II. Под бројевима: 7. (Лазар Пециреп) и

57. (Смрт Смаил-аге Ченгијћа) писали смо ја и покојни незаборављени пријатељ мој Моцо Ђорђијевић године 1846. у Србији, и то прву у Ваљеву од Дамљана Дуловића из Горње Мораче из села Трновице, који је онај дан ондје

х^ш

у некога копао кукурузе на надницу па га ја, чувши да лијепо пјева уз гусле, измолим на не- колика сахата те дође к мени у хан, а другу на Убу од Михаила Мариновпћа из нахије Требпњске [IX] из села Слимјнице, који је био младо момче па он- дје у гостионицп служио.

III. Под бројевпма :

9. (Драшко Поповпћ п Грпшац Осман-ага),

16. (Смрт Ускок-Карпмана),

52. (Смрт Бпбића Зеинила),

53. (Морачанп и Колашинци),

54. (Јунаштво и смрт Лопушине Вука),

55. (Првп ударац Турскп на Грахово 1836),

56. (Опет то али друкчије),

57. (Опет то али друкчије),

60. (Корјенићи и Трешњевски овчарп),

61. (Мурат Оташевпћ и Мехмед буљубаша), послао ми је мој старп пријатељ и у овакијем по- словима помагач поп Вук Поповпћ Ришњанин.

IV. Под бројевима :

12. (Ћелошевић Перо),

13. (Лука Пустахија п Верпзовпћ Рамо),

17. (Јанко Лакетић п Петар Бошковпћ),

18. (Мећикућпћп с Брђанпма),

19. (Ага од Медуна и Јован Бабовић) ,

20. (Чета Спушка),

21. (Пиперп п Црнчани),

22. (Иван Нпколин),

23. (Мујо Хркотпћ и Божовићи),

послао лш је владика Црногорски Петар II., а он је на моју мобу препоручио те су се преписале од некога Тодора Икова из Пипера.

хиг

[X] V. Под бројевима: 35. (Бјелић Игњатије),

39. (Лазар Мутап и Арапин),

43. (Станић Станојло),

писао сам ја још 1815. године из уста слијеппа Филипа Вишњића.

VI. Под бројевима: 37. (Бој на Кукутници),

45. (Устанак кнеза Милоша на Турке), написао ми је и дао Марко син попа Филипа из нахије Пожешке из села Трнаве, о коме сам ја говорио у предговору к I. књизи у Липисци.

VII. Пјесму под бројем:

44. (Војевање Црногорско и Руско на Никшиће), наиисао ми је и послао (са још много пјесама из различнијех времена, које ће се послије штампати) Максим Шкрљић, којега су стари били ускоци у Морачи, пак се за времена кнеза Милоша доселили у Србију у нахију Ужичку у село Перутац или Перућац, а он је сад латов у Смедереву (а кад ми је ове пјесме писао и послао био је то исто у

Радујевцу).

VIII. Пјесму под бројем: 58. (То исто мало друкчије),

дао ми је преклани на Цетињу сердар Ђуко Сре- дановић који је ондје као управитељ двора кне-

[XI] жевога, а он ју је добио од некога из Херјцего- вине. Овај Г. Ђуко дао је мени онда јопЈ неко- лико лијепијех пјесама о различнијем бојевима за времена кнеза Данила које ће се штампати у пе- тој књизи; а и прије тога он је мени послао не- колпке лијепе пјесме од старијех времена које ће

ХЕУ

- се послије штампати у реду с другима онаковима. У петој књизи кад буде говор о овијем похменути- јем његовијем пјесмама мораћу и о њему говорити што више.

IX. Пјесму под бројем: 65. (Спомен од боја на Кукутници), послао ми је преосвештени Господин Јанићије Не- н1Ковић владика Ужички и пр.

Оснм ове именовате Господе и пријатеља мени су још и други гдјекоји^ као н. п. стари мој пријатељ и у овакијем пословима помагач Г. Вук Врчевић садашњи Аустријски вицеконзул у Тре- бињу, и покојни СтеФан Цуца, слалп и давали раз- личнијех пјесама тако да сам ја од многијех ов- дје наштампнпјех имао по двије и по три пак сам пх поредио и наштампао ону која ми се најбоља учинила. Од Г. Вука Врчевића, као и од попа Вука пз РЈ^сна имам ја још различнијех пјесама за штампање.

Штампање ове књиге надгледао је Г. проФесор Др. Фр. Миклошпћ н Г. академ. сликар Димитрије Тирол, којима ја за то врло захваљивам. Што се [XII] поред свега њиховога труда| и добре воље опет пот- крало П1тампарскијех погрјешака томе је највећи узрок што језик наш још нпје одређен п утврђен, да се зна како што мора бити. Највеће сам та- кове погрјешке ја само узгред опазпо на страни 353. у првој врсти терати, у трећој дотјерали, а у четвртој паћерали (а требало би да је п горе ћера,ти и доћерали) ; тако и доље нпже у врсти 6. одозго бројећи стоји беше мјесто бјеше ; тако је и на страни 9 I у 9. врстп одозго наштампано по-

Х^У1

јекао мјесто иосјекао ; а и на страни 12. опет доље ситнијем словима наштампано је опда мјесто онуда,.

. Јамачно ће се наћи и више оваковијех по- грјешака, али опет мислим да ће их бити мање него да је штампано послије моје смрти,

У Бечу у Октомврију 1862.

в. с. н.

ШЕСМЕ ЈУНАЧ1^Е

НОВИЈИХ ВРЕМЕНА

0 Б0ЈЕВАЊ7 ЗА СЛ0Б0Д7.

1. Перови^! Батри11

ЈЗоже мили ! чуда великога !

Што процвиље у Бањане горње?

Да л' је вила, да ли гуја љута?

Да је вила, на више би била,

Да је гуја, под камен би била; 5

Нит' је вила, нити гуја љута,

Већ то цвили Перовић-Батрићу

У рукама Ћоровић-Османа;

Османа је Богом братимио :

))Богом брате, Ћоровић-Османе ^Ч/^ 10

»Немој мене изгубити главу, *^

„Ево тебе стотина дуката ;

„Седам брата седам Перовића

))Хоће дати седам џевердара,

))Седам снаха, седам вијенаца, 15

,)Снаха моја Цв'јета Радулова

))Хоће дати в'јенце и обоце,

))Мајка моја Цуцкињу робињу,

))Још остало рухо из сандур:а ;

ПР, 215. — 14, 30, 104. џефердара. — 66. време. — 83. џефердаре. — 114. повр чое.

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. 1

))А мој бабо Вучпћевпћ Перо 20

))Хоће датп коња испод себе,

))Још уз коња стотину дуката/^

Одиста га Осман пустит' шћаше,

Враг донесе од Тупана Панта,

Те Осману ријеч бесједио : 2б

))0ј Турчине, Торовић-Османе !

))Немој пуштит' Перовић-Ватрића :

))Што ти даје небројено благо,

))Узео је благо од Турака ;

))Што л' ти даје седам џевердара, 30

))С таки' их је скинуо Турака;

»Што ти даје в'јенце и обоце,

))0н ће наше снахе поватати,

))Те ће скидат' в'јенце и обоце ;

јјШто ти даје Цуцкињу робињу, 35

))То ће :моју ћерку заробити,

))Те је дати за се у откупа;

))Што ти даје коња големога,

))Та.ј је коњиц родом из Бањана/^

То изрече од Туиана Панто, 40

Земљи паде, пушци огањ даде,

Те погоди Перовић-Батрића

Посред паса, укиде га с гласа,

Мртав паде у траву зелену ;

А Осман му осијече главу. 45

Глас допаде у село Заљути

Милу бабу Перовић-Батрића.

Тад' закука спња кукавица

У сред зиме, кад јој рока штје,

У Заљути селу маленоме ; 50

То не била сиња кукавица,

Већ то био Вучпћевић Перо,

Мио бабо Перовић-Батрића :

))Авај мене ! до Бога милога I

))Ђе ми Батрић брата не оставп, 55

))Који би га мог'о осветити/^

Тјеши њега Перовић-Радуле :

))Та не бој се, мој мио бабајко I

))Чекај мене до Ђурђева дана,

))Док се гора преођене листом, 60

))Црна земља травом и цвијетом,

))Ја ћу једну чету сакупити,

))Пак ћу с њоме поћи у Бањане,

))Батрића ћу брата осветити/^

То вријеме за дуго не било, 65

^1ало вр'јеме до Ђурђева дана,

Док се гора преођеде листом,

Ц рна земља травом и цвијетом,

Чету куии Перовић-Радуле,

С њоме иде право у Бањане, 70

У Утес је планину до'дио,

Ту ми стаде три бијела дана,

Право гледа Гацку иространоме,

Док угледа на коњу Турчина,

Чим га виђе, тим га и познаде, 75

Да је главом Ђоровић-Османе,

Пак дружини својој бесједио :

))Браћо моја, љубимна дружино !

))Ево иде Ђоровић-Османе,

))Сви падните по трави зеленој, 80

))Ја ћу пасти друму на средину,

))Чекаћемо Ћоровић-Османа ;

),Не палите пугаке цевердаре

1*

))Г1а Турчина Ћоровић-Османа,

))Не би ли ми Бог и срећа дала, 85

»Да би њега жива уватио ;

))Ако ли га не би уватио ,

))Удри који, родила га мајка!^^

Друштво паде по трави зеленој,

Радул паде друму на средину, 90

У то доба Ћоровић-Османе,

Но се скочи Перовић-Радуле,

Те он вата Ћоровић-Османа :

Једном руком коња за дизгене,

Другом руком Турчина за прси, 95

Обали га у траву зелену.

Остало му прискочило друштво,

Те Османа жива уватише.

Тад' бесједи Ћоровић-Османе :

))Богом брате, Перовић-Радуле ! 100

))Немој мене изгубити главу,

))Ево тебе хиљаду дуката ;

))Двадест брата двадест Ћоровића

))Хоће дати двадест џевердара,

))А кадуне буле Ћоровића 105

))Даће свака ситне перишане

))И са грла злаћене ђердане,

))На којим су бисер и дукати ;

,)Даћу тебе ата големога,

))0д ког бољег у свој Босни нема, 110

,)У свој Босни и Херцеговини,

),Оседлаћу г' седлом сребрнијем,

))А покрити чохом до копита,

))Прије чохе пули рисовином

))Искићеном и сребром и златом/^ 115

За то Радул нп хабера нема,

Но Осману рпјеч бесједпо :

1)0ј Турчпне, Ћоровпћ-Османе I

>)Мој је Батрпћ на откупе бпо ,

))Тп га не шће пустит' на откупе, 120

„Но му русу оспјече главу ;^^

Па повадп ножа од појаса,

Те он Турску оспјече главу ;

Узе њему главу п оружје

И његова коња големога. 125

За здраво се натраг повратпше ;

Док дођоше ломној горп Црној,

У За^Бутп селу маленоме,

Сусрете га Вучпћевпћ Перо,

Руке шпрп, у лпце га .Бубп, 130

Радул њега у скут п у руку,

Дарова му Османову главу,

Јоште рече Вучпћевпћ Перо :

))Благо мене јутрос п до в'јека !

))Кад ја виђех за жпвота свога , 13б

))Ђе осветих мојега Батрића/^

То изустп, а душу испустп,

Умро је, покојна му душа !

Бог му дао у рају насеље,

А осталим здрав.ве и весеље ! 140

б 2.

Погибија Вука Ми^^унови^^а

(ПЗ ЦРНЕ ГОРе)

ХЈ.олећеше два врана гаврана Од Требиња од Херцеговине,

6

Прелећеше Жупу Корјенићку,

Прелећеше Грахово п Звршно,

Доклен тпце на Црквпце доше 5

Па погледу од Котора града,

Па отолен те су полећеле,

Доклен к Рисну бпјеломе доше,

Па отолен тпце полећеше,

Доклен доше над Котором градом, 10

А кад тпце над Котором доше,

Впјале се ижнад б'јела града :

Колико је у Котору кулах,

Пп на једну почпнут' не хоће,

Већ на кулу Зана Грбљичића, 1 5

А на њу су почпнуле бпле.

Од града их нпко не виђаше,

Већ .Бубовца Зана Грбљичића,

Па тицама тако бесједила :

»Богу вама, двпје тпце црне ! 20

))Откуд сте мп јутрос дораниле?

))Да ве нпје срећа донијела

))0д Требиња од Херцеговине?

))Виђесте ли мога господара,

))Господара Грбљичића Зана? 25

))Је ли Зано хара' Корјенпће,

))Како се је у град заФалио?

))Је ли доста робља заробио?^^

Ал' бесједе двије тице црне :

))Мп смо јутрос тице дораниле 30

))0д Требиња од Херцеговине,

))Виђели смо твога господара,

))Господара Грбљичпћа Зана,

,)Око њега двије бановине :

„Црногорце п шњима прпморце, 85

))И Зано је хара' Корјенпће,

))11 њпхове куће попалпо,

))11 много је робље уФатио,

»Па се опет с војском повратио,

))Повратио под Требињем градом. \0

))Но да ти је видијети, кадо,

))Свадише се два добра јунака

))Под Требињем градом бијелпјем :

))3авади се Ћ-еловић сердаре

,)С некаквијем с Виса капетаном, 45

))Ко је бољи јунак од јунака.

))Бога моли Ћеловић сердаре,

))Да му пухне вијор од пстока^

))Да се види, ко је јунак бољи I

))Бога моли, па га умолио , 50

))Те му пухну впјор од истока,

))И притиште тама под Требињем,

))Из те таме сијевају муње,

))Спјевају муње и громови,

))Којп многе оцрнпше мајке, 55

))Оцрнише, у црно завпше,

))Р1 љубовце у род опремише,

))И сестрице ражалише миле.

))П1то миткажу впјор од планинах,

))То не бјеше вијор од истока, 60

))Већ то бјеху соколови Турци ;

))А што кажу таму под Требпњем,

))То не бјеше тама од сумрака,

,)Веће тама од пушчаног праха :

))Ту се двије ударише војске, 65

„1\\' се лшога прољеваше крвца,

(( ((

8

Ма покличе Мпћуршвпћ-Вуче :

))А садеке моји соколови!

))Да Требињска врата саломимо.

Па се загна Мићуновић-Вуче 70

На бијела врата од Требиња,

За брњицу руком доватио,

И у врата ногом ударио,

Па погледа око себе Вуко,

Ал' са Вуком ниђе нико нема, 7б

По сва војска насред поља рамна,

А сам Вуко на бијела врата.

Каде Турци Вука видијеше,

Па на њега огањ оборише,

Тако Вуку лоша срећа била, 80

Пуче пушка од Клобука Зука,

И погоди Мићуновић-Вука,

Обје му је ноге саломила.

Паде Вуче на бијела врата,

Па бијела врата од Требиња, 85

Па покличе грлом бијелијем:

»Хај ђе си ми, Поповић-Иване I

))Погибе ти Мићуновић-Вуче

„На бијела од Требиња врата,

))Но уграби Вука рањенога ! ^^ ^^ 90

Зато Р1ван не обраћа главе,

Е је мука унијети Вука ;

Опет кличе Мићуновић-Вуче

По имену Жутковића Тоша :

)>Хај ђе си ми, Тошо Жутковићу! 95

))Уграби ме с вратах од Требиња."

За то Тошо не обраћа главе,

Е је страшно и гледати врата

,)А камоли унијети Вука! ' „Но се добар јунак находио, 100

„Добар јунак Ђеловић сердаре, ))Па се загна на Требињска врата, ))Те уграби Мићуновић-Вука, ))Довати га на плећи јуначке, ))Па побјеже пољем испод града, 1б

))Нањ пуцају пушке и лубарде, ))Ал' му тако Бог и срећа дала, ),Те јуначки уграбио Вука, »Донесе га јунак под шатором, ))Под шатором Петровић-владике. 110

))Ма се загна Поповић-Иване 10 ))И по пољу поћера Турчина, ))Е се стави, уједе га гуја, ))Е се бјеше Иван заФалио ))Пред владиком и пред ђенералом, 115

))Да ће жива уФатит' Турчина, ,)Ма се клетви Туре не даваше, ))Но извади двије пушке мале, ))Па објема живи огањ даје, ))Те погоди Поповић-Ивана, 120

))Паде Иван у зелену траву, ))На њега се Туре загонило, ,)Те да би му окинуло- главу, ))Ма га не да соко тица сива, „Кустодија Марко барјактаре, 125

,)Но на Туре загон учинио ; ,)Кад видије оно Туре зорно, ))Да ће њега Марко изгубити, ))Па побјеже преко по.ва рамна. ,)А кад Марко на Ивана дође, 130

10

»Довати га на плећп јуначке, ,)Па иобјеже прер:о поља рамна, ))х\л' сусрете Станишића Јова, ))Па га Јову на плећима даје, ))А Марко се натраг повратио, 13б

))Да би оно Туре погубио. ))А кад виђе Туре Херцеговче, ))На Марка је коња нагонило^ ))Па извади двије пушке мале, »Донесе их: до очих јунаку, 140

))Да би њему очи извадио ; 11 ))Али Туре обје превариле, ))Те му добру главу искобиле. »А кад виђе Марко барјактаре, »Скочи јунак ка' и соко сиви, 145

))3а фузду му коња уФатио, ))Оном другом за грло Турчина, ))Обали га низ р:оња дората, ))Па му веже руке наопако, ))Поведе га низ поље широко, 150

))Дарова га Марко ђенералу, ))А он њему од злата медаљу, ))Да се Марко међу браћом дичи. ))Слушај, госпо, велике жалости: ))Пита сву ноћ Мићуновић-Вуче 155

))3а Његуша Поповић-Пвана, »Хоће ли му испанути душа ; ))Иван пита, умрије ли Вуко, ))Док објема иопанула душа, ,)Питајући један за другога. 100

»Кад умрије Мићуновнћ-Вуче, ))Сва за Вуком заплакала војска,

11

»II сву војску на Јкалост окрену „Л највише свога господара, »Господара Петровнћ-владику, 1(35

»ГТа овако говорн владнка : ))))А ох Вуче, мој соколе снвн ! ))))А ох Вуче, златна перјаннце ,)))Свакојега нравога Србнна!^^" ))Па н. опет говорн владика : 170

))))Слушајте ме, браћо Црногорцп ! 12 ))))Овакога спвога сокола

))))Још Српкнња породпла ннје

))))0д Косова нн нрнђе Косова/'^'

Тако тн се преселно Вуче, 173

Бог му дао душн спасеннје !

Пама, браћо, здравље н весеље !

3. Поп Црногорац и Вук Копривица^)

Хјнно пнју младн Црногорцн У Цетнњи "") усред горе Црне,

^) Нека се нпко не чудп што се овдје Србп једнога за- кона бију између себе : Бањанп се и сад броје у Турску др- жаву, а отпрпје су морали с Турцима ударатп на Црну гору п бранити се од Црногораца, као што су п Црногорцп четујућп онда по Турској слабо раз.ишовалп пмање хрпшћанско од Тур- скога. Тако и у првој пјесми ове књпге „од Тупана Панто'^ (опет Бањанин) није само говорпо Тгоровићу Осману да Ба- тр1гћа нипошто не пушта жива, пего га је још п убпо сазг.

■^) Гледај послије код стпха 94.

ПР, 226. — Само са четвртом напоменом : ОвД( ^гкоји н овако пјевају. —

12

Међу њима Црногорски кнеже

13 И до њега попе Црногорче;

Служи вино млада Црногорка, б

Мила снаха Црногорског кнеза.

Када су се накитили впна,

Проговара попе Црногорче :

))Да л' је мајка родртла јунака,

))Да л' секуна брата одњијала ^ 10

))Без бешике у бијелу крилу

))И мушкијем опасала пасом

))И јуначким довикала гласом,

))Да отиде у Бањане равне,

))Да добави Копривицу Вурса, 15

))Јали жива, јали мртву главу !

))Дао бих му хиљаду дуката

))И од главе калпак и челенку,

))С мојих плећа зелену доламу ;

))Дао бих му токе и јечерму, 20

))Дао бих му ковче и чакшире ,

))Дао бих му двије пушке мале,

))Што ваљају стотину дуката ;

))Дао бих му мача зеленога,

))Дао бих му дуга џевердана/^ 25

Сви јунаци ником поникоше

И у црну земљу погледаше,

Како расте трава на увојке,

Као дојке у младе ђевојке ;

Ал' не гледа млада Црногорка, 30

Златну чашу држи у рукама,

Иа говори попу Црногорцу :

))Је л' истина, попе Црногорче !

14 ,)Да ћеш дати, што си говорио?

))Да добавпм Копрпвпцу Вука Зб

))У Ружпцу у бпјелу цркву/^ Проговара попе Црногорче : ))Истина је, млада Црногорко ! „И још ћу тп впше поклонптп, ))Црногорко ! нег' сам говорио/^ 40

Кад то зачу млада Црногорка, Баци чашу пз деснице руке, Па доватп дпвпт п хартију, И начинп једну сптну књпгу, Те је шаље Копрпвпцп Вуку : 45

»0 мој куме, Копривица Вуче ! ))Кумим тебе Богом истпнијем ),И нашпјем светијем Јованом, „Ходи мене славној горп Црној, „Да ми крстиш у бешици спна бО

,)У Ружици у бпјелој црквп/^ Оде књига у Бањане равне На ко.Бено Копривпцп Вуку. Гледа књпгу Копривпца Вуче, А прољева сузе од очију. бб

Гледа њега мати остарјела, Она пита Копрпвпцу Вука : ))0 мој сине, Копривица Вуче ! ))Откле књига? огњем пзгорјела! ))Те је чатиш с' сузам од очију?« 60

Проговори Копрпвица Вуче : ))Књига, матп, из Цетиње равне, ))А од снахе Црногорског кнеза, 15 ))Да ја идем на крштено кумство

))У Ружицу у бијелу цркву; 65

))Ваља држат' чедо на рукама,

14

»Да га крсти попе Црногорче ; „Знаш лп, попу што сам учпнио? »Девет сам му брата погубпо, ^)Хоће попе мене погубптп; 70

„Зло је поћп, а горе не поћп/^ Велп њему матп остарјела : »Не бој мп се, Копрпвпца Вуче ! »Ти пмадеш девет лпглп брата, ,)Тп поведп девет браћпнаца, 7 5

))Ако тебе до невоље буде, ))Нека тп се у невољп нађу." Проговорп Копривица Вуче : »Моја матп, јадна разговора ! ))Да погине девет браћпнаца, 80

))Да остане девет удовпца, ))Да закука девет кукавпца ))На нашему двору бпјеломе, ))Лакше мене пребољет' једнога/^ Па с' опреми Копрпвгпда Вуче, 85

Опремп се штогођ љепше може, Сав у срму и у чисто злато, Око паса двије Даницкиње, 0 појасу мача зеленога,

Па узима дуга џевердана, 90

Па он оде у подрум ђогату, Свом ђогату потеже колане, Па се њему на рамена бацп, 10 Оде право врелу Цетињскоме,"^)

В^јелу двору Црногорског кнеза. 95

Далеко га г:ума опазпла,

*) Овдје је ијевач иомијошао ЦриогоЈхмсо плелк^ Детнње с Д;1 тлгатипском водозг Цетииом.

Мало ближе лред њег' пшетала, Руке шР1ре, у лпца се љубе, За лијепо пптају се здрав.ве, Зове њега у бпјеле дворе, 100

Оде Вуче пред Ружпцу цркву, Свеза ђога пред бпјелом црквом^ Црногорка чедо доппјела,"'| Даде чедо Копрпвпцп Вуку, /Као јој је Копрпвпце Вука, 105

Пролп сузе нпз бпјело лпце. Погледа је Копрпвица Вуче, Своме се је јаду досјетио, Алп му се пно не могаше, Носп чедо у бпјелу цркву, 110

Ал' у црквп попе Црногорче. Мало време за тпм постајало, Допадоше ђеца Црногорцп, 17 Пуче пушка с мазгала једнога,

Те погодп Копривицу Вука, 1 1 5

Погоди га међу плећп жпве,

Бог га чува п светп Јоване,*)

Не шће њега зрно прпватити.

Проговори Копривица Вуче :

))Чатп боље, попе Црногорче ! 120

^) Гдјекојп пјевају овдје п овако :

Пред црквом је коња одсједнуо,

Па уиђе у бпјелу цркву,

Скпде калпак п златне челенке,

Те се молп Богу пстпноме,

П цјелива крсте п иконе,

И дарива свето пванЈ^еље ;

Кумчетом га кума даровала — ^) Зато, 1ИТ0 је до1пао на кумство.

1(3

»Започеше пушке попуциват^

))Бог ће датп, да ће добро битп/^

Вели њему попе Црногорче :

»Бе пе бој се, Копривица Вуче !

))Бију ђеца нишан око цркве/^ 125

Мало време за тим постајало,

Пуче пушка с мазгала другога,

Те погоди Копривицу Вука,

Погоди га међу токе златне,

Бог га чува п светп Јоване, 130

Пе може га зрно приватити.

Рече Вуче попу Црногорцу:

))Чатп боље, попе Црногорче !

))Нешто пушке попуцују често/^

Вели њему попе Црногорче : 135

))Страшивице, Копривица Вуче !

))0д шта си се, море, уплашио?

))Бију ђеца нишан око цркве/^

Истом они у ријечи бјеу,

Пуче пушка с мазгала трећега, 140

Поквари му туру од перчина.

Кад то виђе Копривица Вуче,

Спушта чедо на коло црквено/)

Па извади дванаест дуката,

Те дарива своје мило кумче. 145

Побјеже му попе преко цркве,

Стиже њега Копривица Вуче

Оштрим мачем по свилену пасу,

Паде попе у бијелој цркви.

Док ујагми до ђогата Вуче , 150

Пуче на њег' тридесет пушака,

^') Опо насред цркве, што многи зову богородичино коло.

17

Ни једна га не промашн клета, Ал' је добра срећа у јунака , Олово га бити не стијаше, Бог га чува и свети Јоване ; 1бб

Кад се свога добави ђогата, Па потеже мача зеленога, Док опћера двапут око цркве, Тридест Вуче одсијече глава, Па побјеже преко горе Црне ; 160

Кад се прими Чева каменога, У Чеву га чета дочекала, Пуче на њег' тридесет пушака, Ни једна му ране не зададе ; Кад се Вуче на невољи виђе, 16б

Он потеже мача зеленога, Те рашћера младе Црногорце, И ујагми главе три. четири, 19 Па отиде у Бањане равне,

Побратиме, здраво и весело. 170

4. Три сужња

1.1.роцвиљеле три Српске војводе

У сужањству паше Скадарскога,

А да зашто? Веће ни кроза што,

За хараче од ломнијех Брда,

Јер се Брдска ђеца посилила, б

Па не даду царевих харача,

А војводе паша преварио,

1Уб, 283. — Нема 8 стБха. — 92. у М.аетку.

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПВСМК, IV. 2

18

На тврду их вјеру домамио, Турио их на дно у тавницу : Једно бјеше Вуксан од Роваца, 10

Друго бјеше Лијеш од Пипера, Треће бјеше Селак Васојевић. уБуто цвиле, јест им за невољу, Сужањство је њима додијало. Још бесједи Вуксан од Роваца: 15

»Браћо моја, љубимна дружино ! »Ми хоћемо овђе изгинути ; ))Шта је коме данас најжалије?^^ 20 Вели тако Лијеш од Пипера :

))Мене, браћо, јесте најжа.и1је: 20

))Скоро сам се јунак оженио,

))Остаде лп^ у двору љубовца

))Ни љубљена, нити милована

))Ни карана, нити сјетована;

))То је мене сада најжалије.^^ 25

Вели тако Селак Васојевић :

))Мене, браћо, јесте најжалпје:

))Осташе ми двори и тимари,

))И још пусто небројено благо,

))У планини хиљада оваца ; 30

))Остаде ми саморана мајка

))И сестрица без братске заклетве,

»Да кукају, како кукавице,

))У мојему двору бијеломе.^^

Ал' бесједи Вуксан од Роваца: 35

))Ала, браћо, рђава јунаштва !

))И ја имам дворе и тимаре,

))И у двору остарилу мајку,

))Вјерну љубу скоро доведену

19

^)И сестрицу милу неудату; 40

„Ал' ја тога сад ништа не жалим, ))Већ ја жалим, ђе ћу погинути, „Погинути данас без замјене/^ У ријечи, коју бесједише, Ал' ето ти од паше џелата 45

Баш на врата тавници проклетој, Пак дозивље Лијеша војводу : ,)Ко је овђе Лијеш од Пипера, -2Л »Нек изиђе пред тавницу клету,

»Пипери га на откуп узеше, бО

,)Даше зањга све Пиперске овце,

))И још млого небројено благо,

))И сувише робињу ђевојку."')

Превари се Лијеш од Пипера,

Те изиђе пред тавницу клету, об

Џелат трже сабљу испод скута,

Ману сабљом, ос'јече му главу,

Пак Лијеша за тавницу баци;

Пак се опет натраг повраћаше,

Опет џелат са тавнице виче, 60

Те дозивље Селака војводу :

))Ко је овђе Селак Васојевић?

))Нек изиђе пред тавницу клету,

»Дошла му је остарила мајка,

,)0д паше га узе на откупе, 6б

,)Даде зањга краве и волове

))И бијеле овце и јагањце,

"^) Једни мјесто горње четири врсте овако пјевај} :

Пипери се зањга подјамчили, А Брда су харач донијела, Те му паша живот поклонио.

3*

20

,,Још сувише небројено благо." Превари се Селак Васојевић, Те изиђе пред тавницу клету, 70^

Џелат трже сабљу испод скута, Ману сабљом, ос'јече му главу, Пак Селака за тавницу баци ; 22 Пак се опет натраг повраћаше,

Опет џелат са тавнице виче, 75>

Те дозивље Вуксана војводу:

))Изиђ' амо, Вуксан' од Роваца !

))Ровчани те од паше купише,

))3а те даше двије боце блага

))Све у ситно жута Млечанина, 80

))И бијеле овце и јагањце,

))Још сувише робињу ђевојку/^

Али Вуксан љута гуја бјеше,

Те се Турком варат' не дад'јаше ;

Он излази пред тавницу клету, 85

Пак џелату бјеше говорио :

))Аман мало, пашини џелате !

))Попусти ми моје б'јеле руке,

))Да ја скинем одијело дивно,

))С мојих плећа зелену доламу, 90

))Под доламом токе од три оке,

))Којено су у Млетке коване,

))Оне вр'једе пет стотин' дуката,

))Под токама од злата кошуља,

))Нит' је ткана, нити је предена, 95.

,)Ни у ситно брдо увођена,

))Веће ми је вила поклонила,

,)Та немој је крвљу поганити!^^

Превари се Туре на кошуљу.

21

Те Вуксану попустило руке. 100

Не шће Вуксан свлачит' одијела, Од џелата еабљу уграбио, Њом му русу осијече главу, -23 Па побјеже преко Скадра града.

Дочека га тридест Малисора, 105

Одиста га уватити ћаху,

-Ал' се Вуксан ватат' не даваше,

Но се ману десно и лијево,

Свијем Турске осијече главе,

Па он бјега с главом без обзира; 110

А кад дође на мост на Бојану,

Дочека га хоџа и кадија,

Па овако њему говораху :

))Не напријед, Вуксане војвода !

»Јер си своју изгубио главу/^ ^ 115

Но бесједи Вуксане војвода:

»Чујете л' ме, хоџа и кадија !

))Ако тамо куд напријед немам,

))Ни натраг се немам куд вратити/^

Ману сабљом, ос'јече им главе, 120

Обојицу тури у Бојану,

Па он бјега даље у напредак.

Ћерају га пјешци и коњици,

Коњици га мало назираху,

А пјешци га ни чут' не могаху. 125

Здрав утече у Ровце камене,

Он утече, весела му мајка!

Њему мајка, а мене дружина!

22

24 5.

Шехови11 Осман

\Јл како је свијет постануо, Није љепши цвијет процватио, Нит' се бољи јунак одродио, Од како је постала крајина, Него што је овијех година 5

У Клобуку граду бијеломе Младо Туре Шеховић-Османе : На љепоту као п ђевојка, На стидноћу као и невјеста, На јунаштво к'о Бојчић Алија;*| 10

Ал' му власи одраст' не дадоше. Подиже се Осмо у Никшиће, У Никшиће у своје пунице, С собом води до два до три друга : Једно бјеше Јерговићу Мујо, 15

Друго бјеше Шабан-агић Ибро, Треће влаше Остојићу Марко. Први јесу конак учинили -25 У Вилусу селу маленоме,

Код Вукића кнеза од Вилуса; 20

Одатле се рано подигоше, Кад су били кроз гору зелену, Ра.збоље се Јерговићу Мујо, Пак дозивље Шеховић-Османа : ))Побратиме, Шеховић-Османе ! 25

»Мене врло забољела глава,

®) По овоме види се да су ову ијесму спјевали Срби за- кона Турскога.

1У^ 294. — Без напомене. — 35, 85. мени. — 46,. 50. Муји.

23

„Ђогата се држати не могу, »Заведи ме с пута подалеко, ))Одјаши ме од коња ђогата, ))Па ме метни у зелену траву, 30

»Покриј мене зеленом доламом, ))х\ по глави срмали марамом, ))Напуни ми пушку џевердана, ))Па га метни поред мене, побро, ))Ако мене буде за невољу, 35

))Не би ли ми био у невољу; ))А води ми дебела ђогата, ))Да не воде њега Црногорцп/^ Вели њему Шеховић-Османе : ))Да луд ти си, мио побратиме ! 40

,)Није Осмо друштва остављао, ))Ђе пуцају пушке џевердани, ))Спјевају мачи гребештаци, ))И јуначке полијећу главе/^ Кад су мало пошли унапредак, 45

А Мују је мука додијала, Повио се по коњу ђогату, Од муке му зубма гриву скубе. 26 Кад то виђе Шеховић-Османе,

Ђе је Мују мука додијала, 50

Од ина се њему не могаше,

Заведе га с пута подалеко,

Па га скиде са коња ђогата,

Спусти њега у зелену траву,

Па га покри зеленом доламом, 55

А по глави срмали марамом,

Напуни му пушку џевердана,

Па га врже крај њега у траву.

24

Одведе му дебела ђогата. Одатле се Турци подигоше ; 60

Други их је конак сустигао Код Кусиде студене водице У лијепим Кусидским лукама Код бијела моста Кусидскога. Кад су били мосту Кусидскоме, 65

Игра коња Шеховић-Османе, Игра коња и тамо и амо, Па говори својој дружиници : »Ево воде, ево живе згоде ))И конака добра за Турака.^^ 70

Ту од добрих коња одсједоше, И код воде ватру наложише, Коњма ситну зопцу устакоше. Кад је било вече по вечери, Сви су коњи зопцу позобали, 75

Осмов доро није ни такнуо, Ногам' бије, а ушима стриже, Често гледа на Коштац планину. 27 Ал' говори Шеховић-Османе :

>)Браћо моја и моја дружино ! 80

»Ја сам ноћас чудан сан уснио

),У Вилусу селу маленоме,

))Ђе ја дођох на воду Кусиду,

))Пак се сагох, да с' воде напијехМ,

))Спаде мене са главе челенка, ^ 85

))Однесе је Кусида водица;

))Отпадоше токе од прсију,

)) Однесе их Кусида водица ;

))Сломи ми се пушка цевердане,

»И комади у воду падоше, 90

25

)) Однесе их Кусида водица ; »Сад сви коњи зопцу позобали, ))А мој доро није ни такнуо, ))Ногам' бије, а ушима стриже, ))Често гледа на Коштац планину : 95

))Јали коби мене, јали себе ; ))Веће, браћо, да се послушамо, ))Да ми ноћас стражу почувамо, ))Овуд иду често Црногорци, ))Страшиво је, да не изгинемо/^ 100

Вели друштво Шеховић-Осману ; ))А не бој се, Шеховићу Осмо I ))Добар јунак добар сан уснио, ))Сан је лажа, а Бог је истина; ))0д шта ћемо стражу да чувамо? 105

))3а нама су два бијела града: ))Град Омутић и Трубјела кула, ))А изнад нас све Никшићке овце : -28 ))Слободно је, како и у граду ;

))А што доро зопце зобат' не ће, 110

))Ми смо чули од старих четника,

))Када коњиц зопце зобат' не ће,

))0н се нада добру даилуку,

))Ил' ће носит' роба ил' робињу,

))Или добру главу од јунака/^ 115

Друштво леже санак боравити,

Осман узе пушку џевердана,

Па одступи мало од дружине,

И сам сједе стражу да почува;

Чувао је ноћи до поноћи, * 120

Па он буди своју дружиницу :

))Устаните, моја дружинице I

■26

»Већ је пола ноћи превалило, ))Ја сам чув'о стражу до поноћи, ))Ви чувајте до бијела дана, 125

»Да ја легнем санак боравити/^ Друштво спава, као и поклано, Нити слуша^ шта Осман говори. Тад' се Осман на камен наслони, Танку пушку метну преко крила. — 130

Подиже се Дамјановић Живко, Он с' у чету диже у планину, Има с њиме осамнаест друга. Изиђоше на Коштац планину, Изиђоше ноћи у поноћи, '135

Угледаше ватру код Кусиде, Код бијела моста Кусидскога, Па говори Дамјановић Живко : 29 ))Браћо моја и моја дружино !

))Видите ли ватру код Кусиде? 140

))Није л' мајка родила јунака

))И мушкијем опасала пасом,

»Или сестра брата одњијала

»Без бешике на десници руци

))И на чистом крилу ђевојачком, 145

))Да отиде мосту Кусидскоме,

))Да уводи ватру код Кусиде:

))Ко је оно ватру наложио,

у^Ил' су Турци, ил' су Црногорци,

))Ил' су каке младе кириџије, 150

))Ил' чобани код бијела стада? '^

Сви јунаци ником поникоше

И у црну земљу погледаше,

Ал' не гледа Мандуиитћу Вуче

27

С побратимом Гардашевић-Вулом, 155-

Већ узеше пушке по средини, Па одоше низ Коштац планину, Кад дођоше на воду Кусиду Бијеломе мосту Кусидскоме, А то Турци ватру наложили, 160

Њих тројица око ватре леже, Онда рече Гардашевић Вуле : »Побратиме, Мандушићу Вуче ! »Који ј' оно јунак у сриједи, »Што ј' на њему калпак и челенка, 165

))На прсима токе позлаћене, ))На студен се камен наслонио, ))Танку пушку држи преко крила?^' 30 Вели њему Мандушићу Вуче :

))3ар не видиш? Њима не виђео ! 170

))То је љута из камена гуја,

„Љута гуја Шеховић-Османе

))Пз Клобука града бијелога,

))Штоно Црну гору затворио,

))Млогу нашу браћу погубио/^ 175

Кад су Турке добро разгледали,

Вратише се уз Коштац планину,

Те казују Дамјановић-Живку.

То је Живко једва дочекао,

Јер му ј' Осман сина погубио ; 180

Одлећеше низ Коштац планину,

Оде Живко сину на освету.

Кад дођоше на воду Кусиду

Бијеломе мосту Кусидскоме

И живом се огњу прикучише, 185

Онда Живко друштво разредио :

28

На Турчина по три каурина,

На Османа самога дванаест,

Пак на Турке јуриш учинише

И побише око ватре Турке ; 190

Док убише Шеховић-Османа,

Два најбоља изгубише друга.

31 6.

Пипери и Тахир-паша

ЛХаша паде на Дољане равне

Крај Златице више Подгорице,

Ту је паша табор учинио

И распео бијело шаторје,

Па отоле ситну књигу пише, 5

Те је шаље у кршне Пипере

А на руке попу Вукосаву :

»Вукосаве, попе од Пипера!

»Пошљи мене харач од Пипера,

„Харач тежак од седам година; 10

,)Уз хараче осам ђевојака,

))П1то ће љубит' пашине делије;

»Уз ђевојке дванаест талаца,

„Све таоце, које тебе пишем:

»Од Рогана два Рогановића, 15

„Од Бедана два Бедановића,

»Од Племића два брата Племића,

»Од јакога браства Вукчевића

1Ш, 239. — 32. 83. допаднула.

29

„Сва четири брата Тошковића, »И твојега, попе, Милутина, ^ 20

»И дијете Мрчарића Пеја, 32 »Без Пеја ти не ћу ниједнога; »Ако ли ми то послати не ћеш, ,)Ево тебе моју вјеру дајем: ))Хоћу дићи силу и ордију, 25

))На Пипере кршне ударити, ))Све Пипере листом попалити ))До бијеле Тошковића куле, ))Још и б'јелу кулу Тошковића : ))Поробићу мало и велико, 30

))Изгорјети огњем свеко.шко/^ А кад попа књига допанула, И кад виђе, шта му књига пише, Све Пипере браћу сакупио, И пред њима књигу проучио. 35

Кад Пипери књигу разумјеше, Пипери се препадоше љуто, Сви говоре, да хараче дају, Уз хараче осам ђевојака,

Уз ђевојке дванаест талаца, 40

Све таоце, које паша пише ; Док ето ти Мрчарића Пеја И са шњиме попов Милутине, Па говори Мрчарићу Пејо : ))0 Пипери, црн ви образ био ! 45

))Што велите, да хараче шљете, ))Имате их, даћете их Турцим' ; ))Уз хараче дванаест талаца, ),Имате их, даћете их Турцим', »Ја ћу први пред таоцим' поћи ; 50

30

))Ал' што шљете осам ђевојака,

33 »Од Бога је велика гријота, »А од људи покор и срамота: »Боље нам је свима изгинути,

,)Но у Турке давати ђевојке. 55

»Да ми наше изведемо робље

»У планине и кршеве љуте ;

»Да шездесет друга изберемо,

„Затворимо у бијелу кулу,

»У бијелу кулу Тошковића, 60

))А остали Пипери јунаци

»Нек увате тврде метеризе

»И пећине куће зазидане,

,)Што су њини стари зазидали

»Од велика страха и зулума, 65

))0д зулума од Отмановића ;

,) Јоште паши књигу отпишргге :

„Чини^ пашо, што си намислио ;

,)Не дамо ти ништа до камена,

»Да с' њим бијеш у оба рамена/^ 70

Кад Пипери Пеја разумјеше,

Они веле попу Вукосаву :

»Пиши књигу, попе Вукосаве/^

Онда попе књигу начинио :

))Тахир-пашо, земљи Господару ! 75

»Што ти иштеш харач од Пипера,

»Харач тежак од седам година,

»Уз хараче осам ђевојака,

»Уз ђевојке дванаест талаца;

»Чини, пашо, што си нау лпш, 80

»Не дамо ти ништа до камена,

34 »Да с' њим бијеш у оба рамена."

31

А кад пашу књига допанула, Књигу гледа паша Тахир-паша, Па кад виђе, што му књига пише, 8б

Он повика огњене чауше, А чауши по војсци царевој : ))Ко је коњик, потежп колане, »Ко је пјешак, притежи опанке : ))Да идемо харати Пипере/^ 90

Па с^ отоле подигнула војска, На Пипере кршне ударише : На Рогане село ударише, И Рогане село опалише ; На Бедане село ударише, 95

И Бедане село опалише ; На Племиће село отидоше, И Племиће село опалише ; Док су дошли до јакога браства, До јакога браства Вукчевића 100

И бијеле куле Тошковића, И бијелу кулу опколише ; Ал' да видиш јада од Турака ! Пуч' из куле шездесет пушака, Те погибе шездесет Турака, 105

Остали се препадоше Турци, Па се натраг мало повратише, Но се б'јела отворила кула, Па изиђе шездесет јунака, За Турцима јуриш учинише, 1 1 0

Па викнуше остале Пипере : 35 ))0 Пипери, родила вас мајка! »Оставите тврде метеризе ))И пећине куће зазидане,

32

)>А на Турке јуриш учинргге/^ 115

Кад Пипери ријеч разумјеше, Оставише тврде метеризе И пећине куће зазидане, Па на Турке јуриш учинише, Поћераше кроз Пипере Турке, 120

Наћераше низ Орлујске стране. Да је коме стати погледати, Как' Пиперске сабље сијевају, Турске јадне главе зијевају. Ришћанска се посилила војска, 125

Као, брате, ко је задобио ; А Турска се препанула војска, Каоноти ко је изгинуо : Има мртвих, има рањеника. Кад дођоше до воде Златице , 130

Пуче једна пушка од Турака, Те погоди попов-Милутина Посред паса, укиде га с гласа, Мртав паде у траву зелену. А кад бише на мост од Златице, 135

Пуче друга пушка од Турака, Те погоди Мрчарића Пеја Баш под капу међу очи црне, Мртав паде у воду Златицу ; Ал' то виђе паша Тахир-паша, 140

У Златицу коња нагонио, 36 Не би л' Пеју уграбио главу ; Бог му не да ни срећа његова, Златица га вода потопила, У слано га море занијела; 145

Остали се разбјегоше Турци. —

33

Да дорасте Мрчарићу Пејо,

Да дорасте, како не дорасте

(Немаше му но седамн'ест љета),

Бољи ћаше бити на јунаштву 150

Од јунака Краљевића Марка

И сокола Реље Бошњанина. —

То је било, кад се и чинило,

Тек велимо, да се веселимо.

7. Лазар Пециреп

Хјино пију млади Црногорци Насред Чева на зборну главицу, Међу њима сердарина Марко, Око Марка млади Црногорци, Свијех ћу их по имену казат' : 5

Двије Цуце и двије Бајице, Два Његуша и двије Бјелице, 37 Још два брата два Ђурашковића, Још до Марка Дамљановић Живко, А до Живка Радуловић Симо, 10

А до Сима Пециреп Лазаре. Када су се напојили вина, А од вина ћеиФ задобили, Ја што рече сердарина Марко : »Вала Богу, браћо Црногорци ! 15

),Ја како се, браћо, изродисмо ! ))Те нестаде међ' нама јунака, ))Као, браћо, што је у Турака; )) А какви су од Никшића Турци !

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМВ, IV. 3

34

))А какав је Амза капетане, Ш

,,Кака ли су два Амзина сина ! ))Какав ли је Бабићу Јашаре ! ))Какав ли је Џидићу Агане ! ))Какав ли је Париповић Ибро ! ))Какав ли је Бећа Пелевићу ! 25

))Још каква су два сина Бећина ! ,)Још каква су два Веризовића ! ))Какав ли је Јуса и Авдија!^^ Јоште нешто говорити ћаше, Јера муче редом Црногорци^. 30

Да не мучи Пециреп-Лазаре, Већ се јунак пропе на кољена, Па овако Марку бесјеђаше : ))Црн ти образ, сердарина Марко ! ))Што ти хабаш младе Црногорце, 35

,)А Фалиш ми од Никшића Турке, ))Који Турци леже на узуру; 38 ))А ради им сиротиња раја, ))Њима јесте ласно бјесовати. ))Кад ја бијах под моју Голију 40

))На широку долу Реповића ))И б'јеше ми под Голију кула, ))А ја имах хиљаду оваца, ))Три стотине коња и говеда, »И сто суда чела пријесједа. 45'

))Бијаше ми добро под Голијом ; ))Још ја имах два брата од мајке, ))Тимотија и брата Матија: ))Враг нанесе и несрећа црна ))Ево ли ти Амзе капетана 50 *

))И са њиме четрдест грађана;

35

»Силни Турци на конак пануше, ))И могах их дочекати дивно : »Доста пива и доста јестива ))И дебела од овнова меса, 55

))Ал' не шћеше од града грађани, ))До ми тежак зулум учинпше : ))Уљегоше у хиљаду брава, ))3аклаше ми четрест јагњади, ))Припекоше за вечеру Турци ; 60

))Ја кад пустих у овце јагањце, ))3аблејаше овце подојнице, ))Овце блеје, погледују на ме, ))Кад ћу њима јагњад испуштити, ))А у мене срце испуцало ; 65

))Наљутих се, Марко побратиме! ))Тад уљегох у бијелу кулу, 39 ))Али Турци припекли јагањце ))Сваки своје а уз ватру живу; ))Ја ишћерах са конака Турке, 70

))И отех им четрест јагњади, ))Све печака на дрвену ражњу, ,)Кад отискох Азму капетана, ))И са њиме четрест грађана, ))Бусну ми се Азма капетане : 75

))))Ала мене не родила мајка, ))))До кобила, која ђога мога, ))))Кад ја дођем ка Никшићу граду, ,)))Ако не ћу покупити војску, ))))И не дођем под Голију на те!^^" 80

))Што се Турчин пијан завалио, ))Тријезан је војску покупио ; ))На ме скупи седам стотин' друга,

36

)>И ево га под Голију дође, ))Ја утекох у гору зелену, 85

„Сердар Марко, су два брата своја; „Турци моје плијенише овце, ))Плијенише хиљаду оваца, ))Три стотине коња и говеда, ))И стотину чела пријесједа; 90

))Још ми већи зулум учинише : ))Бијелу ми кулу похараше, ))Похараше па је запалише, ,)А стару ми мајку поћушнуше, ))Оста мајка стара на буњаку, 95

))Моја мајка оста кукајући, ))А одоше Турци пјевајући, 40 »И бијеле појавише овце »Уз Голију високу планину ; ))Турци јаве, а ја погледујем; 100

))Па довикнух два брата од мајке : ))))Видите ли, моја браћо драга! ))))Дајте, браћо, да се подигнемо, ))))Да ми наше испратимо овце/^^^ ))Дигосмо се у Гол'ју планину, 105

))И стигосмо у Голију Турке, ))Ђе стигосмо, кавгу затурисмо. ))Полагано уз Гол'ју планину »Док догнасмо у Ноздре камене, ))Посјекосмо седам, осам глава ; 110

))Ту ме, брате, дочека бусија, ))Те ми оба брата погинупге. ))Ја се не шћех на њих обзирати, ))Да ми оба посјекоше Турци. ))Ја поћерах уз пољану Турке, 115

37

))Док доћерах врх Дуге пољане, ),Уз пољану, уз клисуру тврду, ))Још посјекох седам осам глава ; ))Више мене не дадоше Турци, »До ме натраг огњем отискоше. 120

))Ја се, браћо, низ планину вратих, ))Те укопах два брата од мајке, ))Оба моја брата без индата ; ))11а ја одох под Голију кули, ))Кад ја дођох под Голију кули, 125

))Жестоке ме уватише мисли : ))Шта ћу саде од живота свога? 41 ))Све мислио, на једно смислио, ))Па побјегох Чеву каменоме ))0 честиту о Лучину дану : 130

))Добро сте ме, Марко, дочекали, ))Бијелу ми кулу начгшили, ))И лијепо даривали даром ; ))И при мене добра срећа била : ))Лијепа се зима намјерила : 135

))Ја се дигнем, побратиме Марко, ))0 Јовању, по Божићу дану, ))И покупим седам, осам друга, »И заведох чету од приморја, ))3аведем је у Рудине, Марко , 140

)>Те уводих у Рудине овце, ))И ја дођох на једну торину, ))На торину, на Ћулуповића. ))Ту бијаше хиљада оваца, ))Код оваца два Ћулуповића, 145

))Код Турака двије каде младе ; ))Ја ударих на Ћулуповиће,

38

))И плијених хиљаду оваца, ))И посјекох два Ћулуповића ))И заробих двије каде младе, 150

»Одведох их Чеву каменоме, ))И одјавих хиљаду оваца. ))Кад сам био кроз Пипере, Марко, ))Виђе мене Никчевић Илија, ))Илија ме Богом братимљаше : 155

))))Богом брате, Пециреп-Лазаре ! ))))Црногорци нека јаве овце, 42 ))))Ти устави двије каде младе, ))))Да ми овђе ноћцу преноћимо, )) )) Грађанима књигу оправимо, 160

))))Да врнемо двије каде младе, ))))Да узмемо благо у грађана, ))))То нам вјери поднијет' не море, ))))Што ће нама двије каде младе!^^^^ ))Ја послупгах побратима мога, 165

))И уставих двије каде младе, ))И уставих овна за вечеру, ))А једног сам њему поклонио ; ))Па смо књигу ситну накитили, »Оправисмо у Никшића града. 170

))Ђе рекосмо, ту се састадосмо, ))Ми одовду, а Турци одонду ; ))Ми извели двије каде младе, ))Турц' одонду донијепш благо : ))Сто дуката, дв^јести талијера. 175

))Ми узесмо за кадуне благо. ))Ту сте мене учинили криво : ))Мене дасте стотину дуката, »Црногорцим' двјести талијера.

39

»И ја дођох Чеву каменоме, 180

))И ту нађох хиљаду оваца, ))Ту сам с друштвом дијелио овце, ))Дијелио овце и дукате, ))И тебе сам исе учинио,

))Тек ти није вајда, побратиме ! — 185

))Ја покупих другу чету малу, ))Па одведох чету уз приморје, ^з »Кад ето ти седамдесет коња, ))Седамдесет коња и грађана, ))Хоће Турци граду Дубровнику, 190

))Да ћерају робу свакојаку; ))Ја уводих, и одоше Турци, ))Послах књигу Чеву каменоме, »Те покупих седамдесет друга, ))Те дочеках од града грађане, 195

))Те посјекох седамдесет глава, ))И одведох седамдесет коња, ))И узех им робу свакојаку, »И ја Чеву питомоме дођох, ))И ту сам ти шићар дијелио, '200

))И тебе сам исе учинио, ))Тек ти није вајда, побратиме ! — ))Што ми валиш од Никшића Турке ! ))Ја покупих једну чету малу, ))Одведох је ка Никшићу граду. 20 б

))Кад ја бијах Сливју широкоме, ))Еве ли ти два сина Амзина, ))Силни Турци наћерали рају, ))Она гони кола и волове, ))Да ћерају из Сливља камење, 210

))А да граде на Никшића кулу.

40

))Ја уводих два сина Амзина, ))И при мене добра срећа била: ))Њима су се кола поштетила, )) Ту су Турци примркнули били , 215

))На јадну се нагоњаху рају, ))Ја сам тада њима ударио, 44 »Те посјекох два сина Амзина, ))И узех им двадесет волова, »И ја Чеву питомоме дођох, 22^0

))И шићар сам дијелио дивно, ))И мене су старјешинство дали, ))И тебе сам исе учинио, ))Тек ти није вајда, побратиме ! — ))Што ми валиш од Никшића Турке ! 225

))Што ми валиш Бећу Пелевића ! )) Што ми валиш два Бећина сина ! ))Ја сам чету покупио малу, ))И доведох ка Никшићу граду, ))По ноћи сам у град улазио, 230

))Кад ето ти два сина Бећина, »Силни Турци из каве иђаху ; ))Ја сам оба уватио жива, ))Обојици погубио главе,

))0д Турака нико не опази ; 235

))Ја попалих по Никшићу куле, ))Једну ноћцу седамдесет кула, ))И ту сам ти осветио кулу, ))Моју, Марко, под Голијом кулу! — ))Што ми кажеш Бабића Јашара! 240^

))Трипут сам му доходио кули ! ))Трећи пут га посјекао жива! з)Ту сам своју вољу испунио!^^ —

41

У ријечп, у којој бпјаху,

Еве ли тп Рогановпћ Тура, 245»

Вас се Туро у крв учпнпо, Баш од ножа камзе саломпо. 45 Кад је Туро к њпма доходпо, Таде њима божу помоћ впче, А свп су му помоћ прпватплп ; 250

А Лазар је на ноге скочпо, Те сусрета побратпма свога, ))Аирала, побратпме Туро? „Ђе сп бпо? Шта сп задобио?^^ А рече му Рогановпћ Туро : 255

)) Побратиме Пецпреп-Лазаре ! »Ја сам, брате, био у Рудпне, »Са мном бпло седам, осам друга, ,)И уводих у Рудпне овце, ,)И уводих цијеле Рудине. 260

))До торпне два Веризовића; ))Ту бијаше Јуса п Авдпја, ))Ту ме силнп прппазпше Турцп, ))Те ме, брате, наћерапЈе Турцп, »И с дружпном мојом раздвоЈ1ипе : 265

))Ја утекох, оста лш дружина.^* А рече му Пецпреп-Лазаре : ))Побратиме, Рогановпћ Туро ! »Кад сп, брате, био у Рудпне, »А бисмо ли плијенплп овце?" 270

А рече му Рогановпћ Туро : ,)А да није Јусе п Авдије, ))Ласно бисмо плијенили овце ; ))Осамдесет и осам торина, „У свакој је по хиљаду брава, 275>

42

))Томе малу ни есапа нема ! »Ама не да Јуса и Авдија!^^ Л46 Рече њему Пециреп-Лазаре : ))Побратиме, Рогановић Туро ! ))Дај да једну покупимо војску, 280

»Да удримо на Рудине шњоме!^^ Опет рече Рогановић Туро : »А да није Јусе и Авдије »Ласно бисмо плијенили овце!" Тада рече Пециреп-Лазаре : 285

»Побратиме, Рогановић Туро ! ))Кад ми силну сакупимо војску, ))Ти разређуј у Рудине војску, »Ја ћу Јуси ићи и Авдији, ))Е ја њима добру згоду знавам!*' 290

А кад зачу Рогановић Туро, То је Туру врло мило било, Па овако говораше побру : ))Побратиме, Пециреп-Лазаре ! ))А ти хајде на Цетиње равно, 295

))Па с Цетиња на Његуше иди, ))А с Његуша до приморја равна ; ))Ти покупи силовиту војску, ))Е су силни у Рудине Турци/^ Кад то зачу Пециреп-Лазаре, 300

Тад' је Лазар на ноге скочио, Поклони се сердарини Марку, И Марко му био опростио. И силну су покупили војску ; Једну купи Пециреп Лазаре, 305

Другу купи Рогановић Туро. Кад су силну саставили војску,

43

47 Три хиљаде пзбројише војске, Све брђана како ватре жпве ;

Па одоше на Рудине с војском, 310

Увукоше у Турке хајдуке ;

Ама рече Пециреп-Лазаре :

))Дај овако да се раздвојимо :

))А ти хајде на Рудине с војском,

))Ја ћу узет' неколико војске, 31б

))Теке хоћу изабрат' дружину,

))Који може стићи и утећи,

))На тијесну мјесту причекати,

))3а рањена приватитп друга,

))И на оштру ударити ћорду, 320

„Коме није жао погинути ;

,)Ја ћу ићи на дно од Рудина,

»Ђе је стража од равна прпморја,

))0д приморја и од горе Црне/^

Послуша га Рогановић Туро, 325

Па му даде изабрано друштво,

Све момака како ватре живе ;

И ту су се раздвојили били.

Ама рече Пециреп-Лазаре :

))Побратиме, Рогановић Туро ! 330

»Раздвојићеш на четворо војску,

))Те околи цијеле Рудине,

))Па ти хајде мене низ Рудине ;

»Оставићу стражу од Никшића,

))Ја ћу ићи Јуси и Авдији 335

))Па што да Бог и Богородица,

))Ја ћу тебе, брате, ишчекати!^*

48 Тако су се раздвојили били : Оде Лазар на дно од Рудина

44

И са њиме друга шест стотина, 340

Добру стражу од Никшића тура, Да не дође хиндат од Никшића, А он оде Јуси на торину, Те околи Јусу и Авдију.

То је глава од града Никшића. 345-

И ту су их припазили Турци, А Лазар им добру згоду знаде, Мрке им је вашке придражио, За вашкама потрчаше Турци, Е се Турци боје од Брђана, 350

А Лазар им удри на торину, Те уграби овце и торину. Каде Јуса виђе и Авдија, Натраг су се повратили Турцп, Да уграбе овце и торину, 355

Е виђеше, ђе су Црногорци. Али прије Лазар уграбио, Па дочека Јусу и Авдију, Обојици погубио главе ;

И ту У1азар приватио овце. 360

У то доба Рогановић Туро Разредио на Рудине војске, Околише су четири стране ; Црногорци искупљају овце, А доносе од Турака главе. 365

Кад су дошли Пециреп-Лазару, Донијеше три стотине глава. 49 И при њима добра срећа билл, Нико њима нмје погинуо.

До отале војске сасгавише, 370

Па одоше низ Рудине с малом.

45

И на теФтер ударише овце,

А силне су овце у Турака:

Седамдесет и седам хиљада,

Одјавише ломној гори Црној, 375

И здраво су Гори долазили,

И на Чеву дијелише овце,

И Лазару старјешинство дали.

Дивно су се Срби насулили,

И отоле с' разметнуше војске. 380

8. Смрт А/1ај-бега Ченгиј^^а

(ИЗ ЦРНЕ ГОРе)

ХЈино пију до три побратима На Крваво Кчево на крајину : Од Кчева је Петар Пустахија, Од Његуша до два Кустодије, До два брата, Лазар и Перица. 5

Кад се ладна накитише вина, Око свашта збора зађедоше, 50 А највише зборе за јунаштво : Ђе би добар шићар шићарили, Или добре главе откинули. 10

Но говори Петар Пустахија : »0 Бога ви, до два побратима ! ))Ка' сте вазда у Боку Которску, »Ви с господом испијате вино, »Да нијесте ђегођ угледа^^и, 1б

»Е да бисмо шићар шићарили ))И доста се блага наузели?" Њему веле до два побратима : ))Истина је, драги побратиме !

46

))Да смо често у Боки Которској, 20

,))Ал' нијесмо шићар угледали, ))А ђе бисмо четом шићарили; »А ђе, Петре, има доста блага, ))То су нама драги пријатељи, ))Шњима ладно испијамо вино, 25

))И често смо код њих на дворове, . »Радиј бисмо. главе изгубити ))Но невјеру њима учинити, ))Али њима ишта наудити. ))Но ти, Петре; драги побратиме ! 30

))Ка' си скоро пз Херцеговпне, ))А стаја' сп Гацку пространоме ))На бијеле дворе Ченгпјћеве, ))Добро знадеш кланце и богазе ))У поноћп као усред дана, 35

))А скоро сп пз чете дошао, ))Да нијеси ђегођ угледао, 51 ))А да бисмо с четом шићарплп ))Али добре главе уграбили ))0д каквога голема јунака, 40'

»Од Турчина нашега крвника"?^^ Ал' им вели Петар Пустахија ; ))Кад сам скоро из чете дошао, ))На многа сам мјеста уводио, ))Да бих добар шићар угледао , 45

))Ђе бих поша' п чету повео, ))Ал' нијесам ништа угледао, ))Никаквога голема шпћара, ))А да би смо с четом плијенилп; ))Али јесам видио прилику, 50

»Ђе бисмо ми дочекали Турке :

47

»Сад ј' уд'рила коса у сијено, »Косе Турци широке ливаде, »По широку пољу Гатачкоме ; »На ливаду Ченгијћ-Алај-бега : 55

))Ту је јадна сиротиња раја, ))То су наша браћа од старине, ))Вазда плачу у Турачке руке, )>Њима Турци сваке муке дају, ))Особито Ченгијћ Алај-бего, 60

))Крвника га Ришћанскога нема, ))Вјерујте ми, оба побратима, ))Кад сам стоја' Гацку пространоме ))Већ код бега Српског душманина, ))Што рађаше од јаднијех Србах, 65

»Какве њима муке удараше, ))Сад с' у мене распале пламови, 52 ))Само би ми сузе прокапале ; ))11 чујте ме, оба побратима ! ))Кунем ви се Богом истинијем 70

))И овијем вином црвенијем, ))11 тако ми мојега оружја ! ))И тако ми не остало пусто ! ))Бих му радиј одасјећи главу, ))Да осветим сиротињу рају, 75

))Него добит' за живота благо/^ А кад чуше оба побратима, Па једанак на ноге скочише, • А срдито Петру бесједише : ,)Устан', Петре, покупи хајдуке, бО

,)Да Ченгијћа бега потражимо, ))Тирјанина рода ришћанскога ; ))Ако Бог да и Богородица,

48

^)Али ћемо бегу посјећ' главу, „Али наше тамо оставити, 85

»Да се суше на Турске градове ; »Већ доиста друге бити не ће/^ Кад разумје Петар Пустахија, Што рекоше оба побратима, Пољуби их у бијело лице, 90

Па у руке лати џевердара, Па покупи петнаест хајдуках Од крвава Кчева. на крајину И малога села Велестова, Велестова и од Марковине, 95

Дивно Петар Пустахија бира, Све по пушци и крвавој руци, 53 Који с Турком знаде боја бити, И на мегдан Турке дочекати, И рањена друга уграбити, 100

Да му Турци не пос'јеку главу. А пред четом три Српска витеза, Калаузи Петар Пустахија, А за њиме Лазар и Перица 105

Од равнога поља Његушкога, А за њима дружина остала. Чета пође уз Рудине равне, Суминуше Плочу и Трубјело И Омутић крваву палангу, 1 1 0

Чета пође уз Вардар планину, И планину здраво прелазипхе, Чета иде уз Дубочке равне, И Дубочке здраво прелазила, Суминули Троглаву планину, 1 1 5

Докле доше уз Бабу планину,

49

Ту је трудна чета почпнула, Починула три бпјела дана, Четвртп се данак подигнула, Чета пође нпз Корита жупна, Ј 20

Чета сиђе пољу Гатачкоме, На крај равна поља починуше , На крај поља у гору зелену. Но да видиш Петра Пустахију ! Он доФати танкога дурбина, 125

Пак се пење јели у врхове, Да он гледа на четири стране, 54 Да га Турска не опази стража, А кад јели у врхове дође, Обратио танкога дурбинаЈ 130

Натури га пољу Гатачкоме, На дурбин је поље прегледао, И угледа триста косилаца На ливаду Ченгијћ-Алај-бега, Све то бјеше Српска сиротиња, 135

Косе бегу зелену ливаду На срамоту, а не с добре воље. Па да видиш Петар-Пустахију ! На страну је дурбин окренуо, На дворове Ченгијћ-Алај-бега, 140

Даде му се нешто погледати Ниже двора зеленој ливади, Ливаду је магла притиснула, Из магле се јунак намолио На његова голема лабуда, 145

По имену Алај-бег-Ченгијћу, Зорна коња а зорна јунака ; Наћера га на поље широко,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. 4

50

Докле триста косилаца нађе, Колико је зоран и бијесан ! 150

Не хоће им Божју помоћ звати, Него Србе гледа попријеко, Па извади плетену канџију, А на њих је ата наћерао, Па их туче плетеном канџијом, 155

Ућерива у кошуљу месо ; Пиште јадни Срби сиромаси, 55 Бога моле, бега проклињаху : ))Хајде тамо, Ченгијћ-х\лај-бего ! ))Да би Бог да' и Богородица, 160

))3аклала те пушка Црногорска ! ))Твоју русу однијели главу!^^ Бога моле, и умолиће га. Све то гледа Петар Пустахија, Пак он сиђе низ јелове гране, 165

Па у руке лати џевердара, А покличе оба побратима, И покличе петнаест хајдуках: ))А на ноге, браћо Црногорци ! ,)Ево бега а ево мегдана/^ 170

Па шарене пушке доватише, Полећеше крајем поља равна, И на друму бегу западоп1е, Кад се врати на своје дворове. Дивно Петар уреди дружину, 175

Да запану око друма пута : Пустахија насред друма п^та, Од горе је грану откинуо, Па је попе насред друма пута, А за граном Петар запануо, 1 80

51

Според њега оба побратпма, Једно Лазар а друго Перица, Кустодије витези јунаци, Који знаду уграбит' поштење, Ђе се с'јеку главе од Тураках. 185

Док ето ти Ченгијћ-Алај-бега На његову вилену лабуду, 56 Ма је страшно бега погледати, А камо ли на њег' ударити ; На бега је богато ођело 190

И оружје што је за јунака : На бега је свилена кошуља, Сврх кошуље плетена јечерма, Жеженијем златом преплетена, Врх јечерме токе убојите, 195

Златне токе од четири оке, А сврх токах зелена долама Од зелене чохе венедика, На доламу тридесет путацах, Свако пуце миче литру злата, ^ОО

Опасан је свиленијем пасом, За пасом му пушке позлаћене Без никаква ножа ни анџара, 0 бедри му сабља демишкиња, Сва у суво злато окована, 205

Преко крила држи џевердара; Вас у срму и у чисто злато, На глави му Феса плетенога, Око Феса замотао чалму,

Сву од свиле и жежена злата, 210

А за чалмом перјанице златне, Које му је султан поклонио.

52

Сијекући јадне Херцеговце, Херцеговце, Србе од старине ; Још да видиш коља виленога ! 215

Дивно бјеше коња окитио : Татарско му седло ударио, 57 Прекрио га црвеном мауром Жеженијем златом искићеном, Боже мили чуда великога! 220

Златне ките тичу до копитах, Зауздан је Фуздом позлаћеном. А кад виђе Петар Пустахија Алај-бега на коњу Турчина, Сву дружину Богом братимљаше : 225

»Богом браћо, млади Црногорци ! »Немој који пушку опалитм, ))Та му данас не остала пуста! ))Е ћу чекат' бега посред пута; ))Ако би ми Бог и срећа дала, 230

))Да бих бега уФатио жива, ))Нове ћу му муке ударити, ))Мучићу га за петнаест данах, ))Нека знаде, шта су муке л^уте, ))Како мучи нан1е Херцеговце ; 235

))Па ћемо му тадар осјећ' главу/^ Сва дружина Петра послуп1ала. Ево иде Ченгијћ Алај-бего, Пјева беже на коња лабуда, Припијева младе Херцеговце 240

Та ускоке од Херцеговине, Припијева Петра Пустахију : ))Ђе си, Петре, курвино копиле? ))Ти ако си у гору зелену,

53

))Изиђи ми на мегдан јуначки, 245

))Причекај ме насред друма пута, „Да те видим мојијем очима, 58 »Да обрнем на те џевердана/^ Све то Петар и слуша и гледа, Ал' се љута гуја не чујаше, 2б0

Укрива се за јеловом граном, Бога моли, пушку потпрашује, Док 1ка њега лабуд нагазио, Сину Петар као сива муња, За фузду му коња уграбио, 255

Ма ни беже не стоји залуду, Но уграби сјајна џевердара, На Петра га бјеше приправио, А повикну грлом бијелијем : ))А ту ли си, Петре Пустахија!^^ 260

Доиста га убити хоћаше, Него Петру срећа прискочила, Е Перица не да Кустодија, Од образа пали џевердара, На зло му се мјесто којасило, 265

Дернуше га двије синџирлије, На прси му токе преломише, А на плећи прозор отворише ; Паде Турчин у траву на главу, А припаде Лазар Кустодија, 270

Алај-бегу одас'јече главу, Лабуда му држи Пустахија, Прискочише петнаест хајдуках, Па с Турчина скидоше оружје И ођело што је на јунака. 275

А да видиш Петра Пустахију !

54

Он појаха дебела лабуда, 58 Па повикну своје Црногорце :

»Бјеж'те, браћо, ако Бога знате !

))Дубоко је Гацко поље равно 280

»А далеко мала гора Црна/^

Побјегоше крајем поља равна.

Глас допаде на дворе Ченгијћа,

Да је Петар бега изгубио,

Па зелена топа опалише, 285

Глас одјекну на четири стране,

Те се вел>а поточ подигнула

Од широка поља Гатачкога,

Поћераше чету уз планину,

Догнаше их у Корита равна, 290

Па скочише Турци Корјенићи,

Бјежи чета уз Бабу планину,

Калаузи Петар Пустахија,

Близу су их Турци пристигнули,

Ма не даду к себе Црногорци, 295

Но се бране огњем из пушаках ;

Пребјежаше низ Бабу планину,

Док дођоше низ равне Рудине,

Не хоће их Турци оставити,

Прискочише Турци Рудињани, 300

Бијеснога вука поћераше,

Пустахију Петра харамбашу,

Су његове сиве соколове,

Соколове младе Црногорце,

Убише се бојем низ Рудине, 305

Па двојицу ране допадоше

Од његове чете гласовите, во Но дружини Бог на помоћ био.

55

Па обадва пењу на лабуда, А води га Петар Пустахија, 310

А оотали Турке причекаше^ Ту се смјеста заметнула кавга, Хајдуцима Бог и срећа дала, Те четири убише Турчина, А седмину раном обранили, 315

Око њих се Турци забавише, Па их више Турци не ћераше, "^^ Но на томе боја раздвојише, ^

Ево чета низ Рудине пође, И ћерају два рањена друга, 320

Оде чета ноћно без мјесеца, Суминуше Турске пандурице, Срећа бјеше, Турци не знадоше, А ни један утећи не ћаше, Да их Турске страже опазише. 32б

Здраво доше на Кчево крваво, И бегову донесоше главу, Па хајдуци шићар д[1јељаху : Рањеници пупше позлаћене, Неко капу, а неко доламу, 330

Неки носи токе позлаћене, Неки носи бегове јечерме, Неки носи ћурке и сарука, Неки носи златне перјанице, Арамбашам' дају старјепп^нство : 335

Пустахији дебела лабуда, А Лазару сабљу оковану, 61 А Перпци бистра џевердана ; На томе се чета раздвојила.

56

9. Драшко Попови!) и Гришац Осман-ага

ЛЈ.ИЛИ вино до два побратима Више Спужа у Бјелопавлиће, У гиздаво село Мартиниће, На јуначки очак Радовића : Једно Турчин од бијела Спужа, 5

По имену Гришац Осман-ага, А друго је Поповићу Драшко, Војевода од Кчева крвава. Вино пију, разговарају се, А кад бише у највише пиће, 10

А намјера бјеше намјерила Јест од Брда Брђанку ђевојку Од Пипера племена јакога, Попадију^) попа Пилетића, 6Ј А родом је с Чева каменога, 15

И родица Драшка Поповића. А кад Драшка познаде рођака, Па се Драшку сави у криоце. А каква је родила је курва! Искићена човом венедичком, 20

Начичана сребром бијелијем, Испуњена златом жеженијем, А од себе дивна и угледна, Љепша цура но бијела вила. А кад виђе Гришчевић-Османе, 25

^) Ваља да се била вјенчала па остала код оца а муж јој запопивши се попом отитао да учи књигу, као што је онамо од прије често бивало ; јер иначе не знам како би се звала и попадија и ђевојка.

63

57

Узпграше токе на јунака,

Па је Драшку ријеч бесједио :

))Побратиме, Драшко Поповићу !

»Дај лш, Драшко, Брђанку ђевојку,

))Једну ноћцу да преконачимо, 30

))А даћу ти једну пушку малу,

„Коју ми је паша даровао,

),Кад доношах Црногорске главе,

))А ваља ти гроша три стотине ;

»Даћу ти је, преварит' те не ћу/^ 35

Али Драшко ништа не збораше,

Жа' му свађу с побратимом било ;

Али опет Осман говораше :

))Побратиме, Драшко Поповићу !

))Дај ми, Драшко, Брђанку ђевојку, 40

))Једну ноћцу да преконачимо,

))А даћу ти обје пушке мале,

))Обје ми је паша даровао,

))Кад доношах Црногорске главе,

))Ва.Бају ти гроша шес стотина/^ 45

А вели му Поповићу Драшко :

))Побратиме, Гришчевић-Османе !

))Хајде пођи Спужу бијеломе,

))Па ми пошљи твоју булу младу,

))Једну ноћцу да преконачимо, 50

))А даћу ти, Драшко, џевердана

))И сувише двије пушке мале,

))А све ми је принцип даровао,

))Кад доношах главе од Турака;

,)Још кад би ти добра срећа била, 55

))Кад бих тебе оградио сина,

))Турци би га каурином звали."

64

58

А кад зачу Гришац Осман-ага,

То Турчину жао на св'јет било,

Па изваде *обје пушке мале, 60

Једанак им ватру наложио

У прсима Поповићу Драшку,

А кад виђе Драшко Поповићу,

Виђе јунак, да је погинуо,

Засука се на обије стране, 65

Ма ј.е једна Драшка погодила,

Сломи десну по рамену руку.

А кад виђе Гришац Осман-ага,

Е остаде Драшко Поповићу,

Плећи даде а бјежати стаде 70

Проз бијелу кулу Радовића,

А не да му Драшко Поповићу,

По лијевом пали пушку малу,

Те Турчина добро погодио

Посред паса, не даде му гласа, 75

Ни жива га земља не шчекала,

А припаде, пос'јече му главу,

И узе му обје пушке хмале,

Па побјеже проз Бјелопавлпће,

За љим јадна пристаје ђевојка, 80

А Драшку је ријеч бесједила:

»А да, Драпшо, јадан брате драги !

»ПЈто ће саде ова сестра грдна,

))1Пто изгуби брата оваквога?

))Сад ће Спушки Турци устанути, 85

))И мене ће живу уватити

))И на живе муке ударити,

))А тебе ће главу изгубитп :

))Ја не жалим моје муке живе,

65

59

))Него, брате, твоју добру главу, 90

»Што си с мене данас изгубио/^ А Драшко јој ријеч говораше: »Бјежи к мене, јадовна ђевојко ! »Па м' одпаши паса свиленога, ))Те увежи моје ране л>уте, 95

))Па бјеж' са мном проз Бјелопавлиће/^ А кад зачу лијепа ђевојка, Па допаде својему рођаку, А узима мараме од свР1ле, Па увеза Драшку ране љуте, 100

А узе му од Турчина главу, И узе му обје пушке мале, Побјегоше проз Бјелопавлиће, Док дођоше Зети води ладној, Ал' је пуста Зета устанула, 105

Е је не би орав прелетио, А не рањен Драшко прегазио, Па се мучи око воде ладне, Докле страга завика ђевојка: ,)Аох Драшко ! ево погибосмо, 110

))Спушки су не Турш^ пристигнули, ))Ево иду два Мећикућића, ))Осман-ага и Усеин-ага, ))На два коња ка' на горске виле/^ А кад виђе Драшко Поповићу, 115

Он отиде крајем воде ладне, Доклен нађе једнога овчара Крајем Зете воде валовите, Па му Драшко ријеч бесјеђаше: ))0 за Бога, ко си код оваца, 120

))Узимам те Богом побратима

60

)>Пренеси ме преко воде ладне »А ево ти пушке двије мале »Са Турчина Гришац-Осман-аге, ,)И мене се кажи по имену/^ 125

А овчар му ријеч говорап1е : ))Ја сам Саво Неваљаловићу, ))А родом сам из Жупе Никшићке, ))Чувам б'јеле овце Бошковићу, ))Не смијем те пренијети, Драшко, 130

))Сад ће мене Турци изгубити/^ А вели му Драшко Ноповићу : ))Богом брате, пренеси ме, Саво, ))Па бјеж' са мном Кчеву каменоме, 66 »Од Бога ти Бож'ју вјеру дајем, 135

))Држаћу те како своју главу, ))Дати дио како брату своме/^ А кад Саво ријеч разумио, Па на плећи Драшка доватио, Нренесе га преко воде ладне, 140

И пренесе Брђанку ђевојку, Тек изиде води на брежину, А на воду долећеше Турци, Осман-ага и Усеин-ага,

Па у воду коље ућераше, 145

Али тако Осман-ага виче : ))Стани, Саво Неваљаловићу, ))Тако ли се посе Турске главе? ))Сад ћеш мене платит' свеколико." А кад Саво ријеч разумио, 150

Од образа танку брешку пали, Осман-агу добро погодио Насред воде на коња дората

4

61

Посред паса, не даде му гласа, Паде Туре у воду студену, 135

Те га вода Зета унијела ; А кад впђе Поповићу Драшко, Па лијевом пали џевердана, Усеина добро погодио У врх главе међу очи црне, Ни жива га земља не шчекала, 160

Паде Турчин у воду студену, И њега је вода понијела, А у воду запловио Саво, 67 Оба Турска коња уватио,

На једнога Драшко узјахао, 16б

На другога Саво и ђевојка,

Побјегоше проз Бјелопавлиће ,

Док дођоше селу Загарачу,

Ту је Драшко трудан починуо,

Па ђевојци пратиоце дао, 179

Па је посла у Пипере равне

На дворове попа Пилетића.

Отолен се Драшко подигао,

И поведе Сава побратима,

Кад дођоше Кчеву каменоме, 175

Држа Сава како своју главу.

И то било, ка' се је чинило,

Ова пјесма свијема Србима,

Од мен' пјесма, а од Бога здравље.

62

68 10.

Бој Црногораца с Махмут-пашом '^)

.Г^ахмут везир вијећ' учинио У бијелу Скадру на Бојани, На вијећу везир сакупио Сву господу Турску изабрану, Када их је везир сакупио, 5

Још је 'вако њима говорио: ))Ево згоде, моји витезови! »Сад да силну војску подигнемо, ))Да ми гору Црну освојимо, ))Гору Црну и приморје равно, 10

»Којено смо одавна жуђели. ))Ја имадем, моја браћо драга! ))Црногорце неке пријатеље, ))Даћу њима мита неколико, «9 ))Г1родаће ми ломну гору Црну, 15

))Учинићу, што је мене драго. )>Него ево моје ране љуте : ))Брђани ми путе затворпше, »Те не могу војску саставити ))0д све Босне и Херцеговине 20

))И од наше земље Арбаније.

*^) Ја за цијело мислим да је ове обадвије пјесме о боју Црногораца с Махмут пашом чачинио^ Црногорски владика Пе- гар I. (садашњи Свети Петар), па су послије ушле у народ и идући од уста до уста колико се могло догоњене према на- роднијем пјесмама. У предговору ја мпслим о овоме говори- ги више.

ИР, 245. — Без напомене. — 89, 98, 164. допаднула. — 90, 143, 196. Цетињски. — 219 момчад м.1ада. — 239. време» — 291 име нигда.

63

,)Хајд'мо дићи земљу Арбанију! ))Да пуштимо огњене вјетрове ))На Пипере и Бјелопавлиће, „Поробимо мало и велико, 25

»Изгоримо огњем свеколико, ))Док дођемо, браћо^ до Никшића, ))Ту хоћемо табор учинити, ))А распети бијело шаторје, ))Силну ћемо саставити војску 30

))0д све Босне и Херцеговине ))И од наше земље Арбаније; ))Па на троје дијелити војску : ))Једну ћемо оправити војску ))До Новога града бијелога, 35

))Што је наше од старине било : ))Кад дођемо граду Дубровнику, ))Ту хоћемо, браћо, запашити ))Баш мојега брата Ибрахима, ))Да пашује и да господује, 40

))Нек се чудо на далеко чује ; ))Другој дати по мору бродове, ))Нека возе бумбе и топове, ))Пра, олово п другу захиру, 70 »Бој да бију, о миру не раде. 45

))Сад. не има у Боку Которску, »У њу нСхМа момка ниједнога, ))Све је пошло у Талију равну, ))Баш да брани Млетке од Француза; ))Трећа ваља да отиде војска, 50

))Нека иде преко горе Црне, ))Да ми Црну гору освојимо, ))Гору Црну и приморје равно,

64

»И на мору коња напојимо, »Док дођемо до Котора града. 55

»Кад дођемо до Котора града, »Ту хоћемо, браћо, запашити ))Баш Мехмеда мојега синовца, ))Нек пашује и нек господује, »Нека за то и Латини знаду : 60

))То је моја жеља превелика." Тако вели Махмуте везире, Па он скочи на ноге лагане, Те довати дивит и хартију, Брже пише једну ситну књигу, 65

Те је шаље ломној гори Црној, На Цетиње до Петра владике : ))0 владико, Црногорски краљу I ))Ти ак' хоћеш, да смо пријатељи, ))Нел10Ј дават' помоћ Брђанима, 70

))Нити примај робља од Брђана, ))Не примај га малој горп Црној ; ))Хоћу пуштит' огњене вјетрове ))На Пипере и Бјелопавлиће, 71 ))Поробити мало и велико , 75

))Изгорјети огњем свеколико ; ))Јал' ћу своју изгубити главу, ))Јал' Брђане истражити листом ))До Острога високе планине. ))Још чујеш ме, Црногорски краљу ! 80

))Лк' уздајегп помоћ Брђанпма, ))Ил' успримап! робље од Брђана, ))Ја с' у моју уздам Лрбанију, ))Да Брђан'ма ни помоћи не ћеш." Лл' не вели Турчин : ако Бог да! 85

65

е

Већ се Турчин у силу уздаше, А сила је у Бога вишњега, Који Турком ни помоћи не ће. Кад владику књига допанула, Књигу гледа Цетински владика, 90

А кад виђе, што му књига пише, Проли сузе низ бијело лице. Код њега се бјеху намјерили Црногорски избрани главари, Цетињани и други јунаци, 95

Још овако бесједи владика: ))Црногорци, моја браћо драга ! »Ево нас је књига допанула ))0д силнога Махмута везира, »Јест се везир, браћо, заФалио, 100

))Да ће Брда истражити листом ))До Острога високе п.шнине ; ))Н то збори Махмуте везире, ))Да ће дати мита неколико, 72 ))Узеће га млади Црногорци, 105

))Продаће му ломну гору Црну, ))Гору Црну и приморје равно ))До бијела града Дубровника; ))Учиниће, што је њему драго, ))А знате ли, моја браћо драга! 110

))Како клети коре Србе Турци ))0д жалосна боја Косовскога, ,)0д издаје Бранковића Вука, ))Нек му буде вазда вјечна мука ! ))Могу л' бити ране жесточије, 115

))Но кад уд'ри небеска стријела, ))Те устр'јели голема јунака?

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. 5

66

))Није тако јака ни стријела, ))Да рашчупа срце у јунака, „Као таки укор и срамота. 120

»Ваши стари (вели) војеваше, »Војеваше, а и боја бише ))Ради вјере и слободе драге, ))Да у турско ропство не падају. ))0д Бога је велика гријота, 125

))А од људи укор и срамота ))Издавати Брђане јунаке, ))Брђани су наша браћа мила. ))Него, браћо, ако Бога знате I ))Да идемо у Бјелопавлиће, 130

))Да бранпмо Брђане јунаке. ))Да с' нијесу Турци посилрхли, ))Кад су пређе кроз нас проходили ))А без ране п без мртве главе, 73 »На Цетињи развалили цркву, 135

))Опалили б'јела манастира, ))Не би знали наше Кошћелице, ))Сад трзали пама утробице." Кад то чуше млади Црногорци, Сви владици р;летав учпнише, 140

Да Брђаие издавати пе ће, Него скупа тпњима изгинути. Каде виђе Цетински владпка, Каде виђе слогу п слободу, Оп ми пише једну ситну књигу, 145

Те је шаље Махмуту везиру : ,)0ј Турчине, Махмуте везпре ! ))Ти се прођи Брдске сиротиње, ,)Немој њпма врпјеђати рана,

74

67

»Које си им, пашо, задавао : 150

))Бог ће дати да их скор' освете.

»Ако си се, пашо, посилио,

))Што си пређе кроз нас проходио

»А без ране и без мртве главе

))На Цетињи развалио цркву, 155

))Опалио б'јела манастира :

))Што си б'јелу разва.1ио цркву,

))То си сваког млада Црногорца,

))Свакога си у срце уд'рио ;

))Што л' опали бЈела манастира, 160

))То си, пашо, свима ране зад'о ;

))Што ли знадеш наше Кошћелице,

))То нам трзаш саде утробице/^

Кад везира књига допанула,

И он виђе, што му књига пише, 165

За то везир ни хабера нема,

Већ он диже земљу Арбанију,

Шњоме дође на Дољане равне

Крај Златице више Подгорице,

Ту је везир табор учинио 170

А распео бијело шаторје.

Но владику гласи допадоше,

Кад владика гласе разумио,

Владика ми бјеше излазио

На зелену гору Вртије.Бку, 175

Па опали топа убојнога,

Неколико војске сакупио,

Цетињане и друге јунаке,

Шњима оде преко горе Црне,

Докле дође у Бјелопавлиће 180-

Под бијелу кулу Боижовића,

68

Ту владика ноћцу преноћио. Кад у јутру јутро освануло, Зету ладну воду прегазише, На Слатину воду доходише 185

Пред бијелу Врачевима цркву, Ту владика табор учинио А распео бијело шаторје. Кад то виђе Махмуте везире, Он се бјеше ближе примакнуо 190

Више Спужа града бијелога, Више Спужа спрема Дердемеза Под зелену гору Височицу, Ту је везир табор учинио 75 А распео бијело ша^горје. 195

Кад то виђе Цетински владика, Он отоле ситне књиге пише, Па их шиље преко горе Црне Црногорским главарим' на руке, А кад књиге земље пријеђоше, 200

И главаре дома находипге, И виђеше, што им књиге пишу, Оставише мајке и љубовце, И овчари у планинам' овце, Доватише торбе упртњаче, 205

Танке пушке у руке деснице, Па одоше преко горе Црне, Сваки хита, за владику пита. Док владику бјеху находили : На Слатини њега находише 210

Пред бијелом Врачевима црквом, Ту се силна искупила војска. Код владике војске не бијаше,

69

Свега, брате, петнаест стотина Ама што је војска код владике, 21б

То су мрки од планине вуци ; Што л' пред војском јесу человође, То бијаху крилати орлови ; Што ли момчад млади барјактари, То бијаху сиви соколови. 220

Још овако везир говораше, Пуштио је по војсци телала : ,)Ко доведе живога владику, ))Ил' донесе главу владичину, 76 ))Ево њему Зета земља равна, 225

))11 у Зети три бијела града, ))И још више три товара блага/^ Вели Јакуп ага Сердаревић, И делија Мехмед Кокотлија, Бијаху се они заФалили, 230

Да ће довест' живога владику, Јал' донијет' главу владичину, Ма не веле Турци : ако Бог да ! Већ се Турци у силу уздаху, А сила је у Бога вишњега, ,235

Који Турком ни помоћи не ће. Ту ми сташе три неђеље дана. Од шта земан, од тог и вријеме, Вр'јеме дође, ударит' се хоће : У четвртак сигура се војска, 140

У петак ће да ударе Турци. Но владика војску искупио Пред бијелу Врачевима цркву, Те им даде Божје благосове, И вишњему Богу препоручи, 245

70

Да м' он буде војсци предводптељ, А Турцима скори побједитељ. Кад у петак јутро освануло, Ево Турци на њих ударише : Погоне се војске по мегдану, 250

Докле било дневи по по подне, Али Турци плећи окренуше, Плећи даше, бијегати сташе. Да је тебе стати погледати, 77 Тешку бруку Махмута везира, 255

Како бјежи с главом без обзира, Док утече Спужу бијеломе У гиздаво село Мартиниће. Ту погибе цвијет од Турака : Кулуглије и младе делије, 260

Хазнадари, паше, силиктари, Ево млоги огњени чауши, И остале аге и спахије Од Ушћупа и од Албасана, И од Љеша и од Драча града, 265

Од Каваја и Облома града, •Од Тирана и Дибрана града, Од Призрена и од Вучитрна, Од Сјенице и од Митровице, И лијепе шехер Ђаковице, 270

И од Оче и од Ораовца, Р1 од Пећи, Аса п Гусиња, Од Вуциња и Бара бијела, Љешкопољци на гласу јунаци, И од Спужа града крвавога, 275

И гиздаве шехер Подгорице ; И остале Скадарске дслије ;

71

Ту погибе Јакуп Сердаревић, И делија Мехмед Кокотлија, Којино се бјеху заФалили, 280

Да доведу живога владику, Јал' донесу главу владичину. Ту везиру изгинуло војске, Свега, брате, петнаест стотина, 78 А владици војске не погибе, 285

Свега, брате, осамнаест друга, Међу њима три најбоља друга : Крцун Саво од мјеста Бјелица, С .Буботина Станко барјактаре, И од Брда Војводића Бего ; 290

Њима нигда име не умире ; Бог им дао у рају насеље ! А осталихМ здравље и весеље !

11. Опет Црногорци и Махмут-паша

јЛЛ.или Боже, на свему ти Фала ! Од када је војску изгубио Махмут везир од Скадра бијела, Ратујући и боја бијући С Брђанима и с Црногорцима У гиздаво село Мартиниће Више Спужа у Бјелопавлиће, |Ту је Махмут војску погубио, Погубио аге и бегове,

ПР, 256. — 36. на Цетињу равну. — 44. ттреко Ннкш'ћа. 73, 148. па гледати.

72

Кулуглије и своје делије 10

79 Које ласно бројит' не могапте),

Нити спава, ни се разговара,

Нити клања ни авдес узима,

Но се срдп на Петра владику

И на оне младе Црногорце, 15

Који с Петром у Брда идоше,

Па се уд'ри шаком по кољену:

»Ала јунак што сам учинио !

»Од кога се јесам поплашио,

»Од једнога црна калуђера ! 20

»Ко ће моју силу придобити,

))Докле ми је у ћесу новаца,

))А у Црну гору издајника,

))Који су ми лакоми на бл аго :

»Продаће мп ломпу гору Црну, 25

»Црну гору и приморје равпо

))До бијела града Дубровника;

))Све ћу јунак огњем попалити;

))Ту ћу врћи брата Ибрахима,

))Да краљује п да господује, ' 30

))Да се и ја чујем на далеко/^

Ово рече, купи силну војску,

С војском паде на Дољане равне

Крај Златице випш Подгорице :

Отлен паша ситну књигу пише, 35

А шаље је на Цетиње равно :

))0 владико, Црногорски краљу !

))Купи мене царева харача,

))Донеси га Скадру бијеломе ;

))Ако л' ми га донијети не ћепт, 40

-5 0 „Похараћу ломну гору Црну;

73

))Су три ћу ти стране ударити : ))Једну ћу ти војску оправити ))Про Никшића и преко Грахова, ))Да ми дође на Новога града; 45

))Другу ћу ти војску оправити ))Преко Бара града бијелога, ))Преко Бара и Папттројевића, ))Ка ће војска на Солило доћи ; ))Трећу војску уз ту гору Црну, 50

))Да изгори твоје манастире, ))И ис'јече младе Црногорце, ))И пороби младе Црногорке : ))Све ће ми се војске састанути ))На куФину дужда Млетачкога; 55

,)Са мном боја учинити не ћеш." Кад владици ситна књига дође, Књигу гледа, купи Црногорце, Па пред њима књигу казиваше : ))Црногорци, моја браћо драга ! 60

))Али ћете, да му харач дамо, ))Ал' с Турчином да боја чинимо?^^ Сви говоре : ))Харач да не дамо, ))Но с Турчином да боја чинимо/^ Владика је сакупио војску, 65

Мало војске, до седам хиљада, Шњоме пође Виленици малој. Ту стадоше млади Црногорци, Ту стадоше за петнаест дана. Кад погледа Махмуте везире, 70

81 Он погледа јунак у планину, Те угледа војску владичину. Да је тебе стати, погледати

74

Соколове младе Црногорце, Како чине иску и весеље^ 75

Међу собом зборе п говоре : »Како ћемо паши ударити, ))Ударити паши наоколо?^^ Оно мало доба постајало,

Дође петак Турски светац дође, 80

Кад Турчину погибао дође, Но је Махмут силу подигао, И отиде преко Тгемовскога На село је Крусе ударио Пређе но је огријало сунце, 85

Богме Крусе село опалио. Кад владика гласе разумио, Е се везир с војском подигао. Владика ми разређује војску, Меће редом племе до племена, 90

Међу њима меће человође, Који су ми учни боја бити, Учни боја, желе војевати ; Међу њима стануо владика, Па им био тако говорио : 95

»Црногорци, моја браћо драга ! »Знате, како Србе коре Турци ))0д жалосна поља Косовога, »Од издаје Бранковића Вука, ,)Да би њему била вјечна мука ! 100

82 »Је ли кака рана жесточија, ))Но сгрије.1а кад уд'ри у срце? ))А ни она није тако јака, ))Ни никаква остала работа, ))Као такви укор и срамога. 105

I

75

»Да нас није пређе прегазио, ))И неслоге наше опазио, ))Не би знао, ђе су Кошћелпце, »Ни бп трз'о наше утробпце, »Нити би се Турчин заФалио, 1 1 0

))Да ће коња напојпт' на мору, ф »А попалпт' огњем свеколико. ))Црногорцп, моја браћо драга! »Часнијем се крстом прекрстпте, ))Ристу Богу руке подигните, 115

))Сви једанак сабље повадите, ))А у Турке јуриш учинпте, ))Бог ће ласно погубити Турке." Како их је дивно научио,

Јоште су га бо.ве послушалп. 120

Ево на њих ударпше Турцп, И бише се дневп неколпко, Живпјем се огњем погоњаху По мегдану тамо п овамо ; Мало бпло, Турцп плећп дају, 125

Плећп дају и бјежатп стају ; Црногорци Бога споменуше, А у Турке јурпш учпнише, До Сптнице поћераше Турке, Трп хиљаде глава осјекоше. 130

83 Кад дођоше на Ситнпцу Турцп, Ситница се вода премостпла Од Турака и добријех коња. Не утече ништа до камена, Но утече паша Ибрахиме, 135

А ни он ми утећп не ћаше, Но Бог уби једно попче младо,

76

Унесе га на илећи јуначке. Ту погибе цвијет од Турака, Од старијех Турскијех оџака : 140

Од Призрена и од Вучитрна, Од Сјенице и од Ђаковице, И оф Пећи и Нова Пазара, Од Гусиња и од Колашина, И од Скадра града широкога, 145

И од Бара на крајини града; Од Вуциња нитко не утече. Па да ти је стати, погледати ! Црногорци сад су соколовци Крвавијех нога до кољена, 150

Крвавијех крила до рамена, Сијекући Турке витезове. Мало било, ево, једно момче, Ево једно момче владичино, Али јаше хата Махмутова; 155

Мало било, ето друго греде, Али носи од Махмута главу ; Треће носи пушке Махмутове, Сваки носи биљег од Турчина : Нетко сабље, а нетко барјаке, 160

84 Нетко јаше коње седленнке. Црногорци сад су соколовци.

12. Ћелошеви!) Перо

(ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ)

Оанак снила Турска була млада, Санак снила под главицом Спушком, Вјерна љуба Бећиров Амета:

77

Е се до ње момче догоњаше, Ка' да бјеше од Бјелопавлићах, 5

Од Китице села Мартинићах, По имену Тгелошевић Перо, Окиде јој златнога ђердана, Понесе га селу Мартинићах. Они санак својој госпи каже, 10

Госпи милој, Аметовој мајци ; Но је була були бесједила: »Мучи, снахо, већ га не заспала! »Ласно ти се сану овизиват' : ))Ја сам јуче на догање била, 15

86 ))И/гу бјеху на искупу Турци, »Збораху се Турци за јунаштво : „Дигле су се овце Војводића, ))Оне пасу на поље Кошице, ))А пландују броду Косицкоме, 20

»Код овацах Ћелошевић Перо ; ))А тако јој јада и грдила ! )) Јесам чула, ђе говоре Турци : ))Онакога у сва Брда нема, ))По три коња једанак прескаче : 2б

»Данас те му Турци ударити, »И Перо ће посјећ' Амет-агу/^ У ријечи, у које бијаху, Али Амет Бећировић дође, Скупио је војске пет стотинах, 30

И он узе свијетло оруже, Води војску између главицах, И на троје војску дијелио : Пред једном је Туре Смаил-ага, Пред другом је Мратовића Јело, 35

78

А пред трећом Омовић-Мурате, За Муратом Амет Бећировић; На Перове отидоше овце. Смаил с војском на Грабину пође, Да се бије с доњосеоцима; 40

Јело броду Лукиноме пође, Да он чека индат низ Кошице ; Оно дневи око подне било, Уљегле су овце у пландишта, Код овацах поспали чобани, 45

86 Но не спава Јездовић Мушика, Нема мајка до њега једнога, Он од муке спати не могаше, Фаташе га трољетна грозница, На далеко опазио Турке, 50

Скочи момче, а Пера пробуди : ))Диг' се, стрико, већ га не заспао ! ^Ево на нас војска од Тураках/^ Скочи Перо, како суха муња, Једном руком уФати оруже, 55

Другом брата под пазухо Марка ; Сви овчари уз ливаду бјеже. Но су Турске пушке попуцале, И убипте Петра Вујашкова И јаднога Мирковића Сава, 60

Обојици посјекоше главе ; А остаде Јездовић Мушика, Па је момче Перу говорило : »Благо тебе, о мој стриче Перо ! ))Кој' утече селу Мартинић'ма, 65

»Аманат ти моја стара мајка!" А да ВИДИИ1 Ћелопшвић-Пера!

1

79

Он извади пушку леденнцу, Те је даде своме брату Марку : »На је тебе, остала ти пуста ! 70

„Бјежи шњоме селу Мартинић'ма. ,)Мене пута до Милице нема, ))Но ја хоћу до Мушике доћи/^ Па се загна Перо низ ливаду, И нагна се јунак на јунака, 75

87 Ћелошевић на Бећировића, Ђено Амет сијече Мушику ; Перо свога ножа извадио, И Амета добро ударио,

Рас'јече га до међу раменах. 80

Амет паде, а Перо припаде, Уграби му двије кумбурлије, Па у Турке обље обрнуо, Но му пусте ватру не хоћаху, Од крви су пушке закиснуле ; 85

Он их бачи, а вељу доФати, И доброга обали Турчина, А делију Махмут-Кокотлију, Мртва га је земља дочекала. Па побјеже Перо уз ливаду, 90

Од онијех утећи могаше, Но га срете војска од Кошицах. Перо грлом и авазом впка: »Ко је јунак, ако Бога знате ! ,)А да мене дође на индату, 95

„И да види муку од јунака ^^ Но му Турци овце плијенише, Не да Перо без зле среће овце, Он у овце скочи на угича,

80

Те с угича саломи чактара, 100

Па га бачи у њедра јуначка, А у Турке уриш учинио, Дочека га Омовић-Мурате, И удари сила на јапију ;

Мурат њега пос^јече по глави, 105

88 Перо руком рану притиснуо, Да му крвца очи не залива, Па Мурата добро ударио, По рамена ос'јече Турчину. Цикну Туре, побјеже у војску. 110

Али с банде други доскочио, Авдул-ага од Смаиловићах, Уд^рише се два добри јунака, По му Перо ни манут' не даде, Окиде му иза шаке руку. 115

Заскачу га са свакоје банде, Пушкама га убити не могу, А Перо се не да ножевима; Претијече на потоке Турке, Од Тураках многи јада гради : 120

Четворици руке окинуо, И дванаес обранн Тураках, А једноме скочи на рамена, Та Турчину Гришевић-Алији. Таде Туре ријеч бесједило : 125

»Фала Богу, чуда великога! „Ђе пос'јече Ћелопшвић Перо, »Посијече толике јунаке »И ископа Спужа на крајину ! Испод себе пали пушку малу, 130

Те је Перу ногу саломио.

81

Паде Перо на зелену траву, И добру му посјекоше главу. Па се Турци Богом кунијаху : Триш му је труп без главе скочио ! 8 9 Ма се Перо добро осветио,

Што мртвијех, што ли рањенијех,

Има пуно осамнаес другах.

Ах ! нека га, свијетла му душа !

Такви јунак никад не умире, 140

Но остаје, да се споменује.

13. Лука Пустахија и Веризови^! Рамо

(ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ)

Ј!лЈЊигу пише Веризовић Рамо У питому Жупу крај Никшића, Па је посла ломној гори Црној А на Кчево Пустахији Луки ; ))Море чу ли, драги побратиме ! б

„Мож' ли знати, јеси л' запазио, »Када смо се, побро, братимили? ))Братимисмо с\ а не извршисмо. ))Ходи, побро, у питому Жупу, „Да ми брацку нашу извршимо, 10

))Да се, побро, дарујемо даром. 90 Каде Луку књига допанула,

Те он виђе, што му књига пише,

Но се дилшо Лука ођеднуо,

И под руку узе џеФердара, 1 5

Па отиде преко .1иповице,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV, 6

82

И навали долом пптомијем, И изљезе уз Острог планину, Докле дође у питому Жупу На дворове Веризовпћ Рама, 20

Па зацука зећирОхМ у врата Скочи Рамо, отвори му врата, Руке шире, у лица се љубе, Па му даје вино и ракију ; Док се Лука добро напојио, 25

Паде јунак трудап и уморан, Па га бје]пе санак преварио. Скочи Рамо од земље на поге И на Луку меће гвожђе љуто : А на ноге коњске букагије, 30

Копопцем му савезао руке, Па је Рамо вранца доФатпо, Хитро му се у рамена бачи, И отиде пиз »Хиверовиће ;

И умипу село Озринпће, 35

Докле дође у Никшпће граду На дворове Луковац-Алије, Те Алију зове полагано ; Скочи Туре пред бијелу кулу, Но му збори Веризовић Рамо : 40

ЈчЗнапт, Алија, игго је ланих било, 91 »Када ти је погинуо бабо, ))Пос'јече га Пустахија Лука, „Крвника сам добавио твога, ))Дај ми твоје двије пушко мале 45

,)И твојега коња големога, ))А даћу ти у руке крвника/' То ј' Алија једва дочекао,

83

Те му даје пушке п ђогина. Па с' опдоле оба подигоше, 50

И ојдоше у питому Жупу, И дођоше Раму на дворове. Ал' се бјеше Лука пробудио, Куне Лука побратима свога : »Што је ово, побратиме Рамо ! 55

))Што је ово, вино те губало ! ))Што превари побратима свога ))На лијепу Божу вјеру тврду?^^ Но да рече Веризовић Рамо : ))Полакоде, побратиме Лука! 60

))Није ласно сјећи наше Турке, ))Па слободно ходит' овудије." Рамо Луку поклони Алији, Алија га зајми савезана,

Поведе га низ питому Жупу. 65

Кад дођоше према Озринићах, Но погледа Луковац Алија, Па Алија Луки говорио : „Ну погледај, мој крвниче Лука, ))Погледајдер на бедем од града! 70

,)Ка' се црне Црногорске главе^ 92 ))И твоја ће оњен, ако Бог да!^^ Но му Лука таде бесједио : ))0 Алија, жалосна ти мајка ! ))У1аних сам ти изгубио баба, 75

))А јутрос ћу тебе, ако Бог да!^^ Ијетко се напучи Алија, Ману сабљом, да га посијече, А Лука му руке надодаје, Пос'јечему конопац на руке ; 80

84

Кад се Лука руку доФатио, Ср:очи Лука, ка' четири вука, Он покупи од оке камење, Те удари на коња Турчина ; Тако му је Бог и срећа дала, 85

Те он димно Турчина погоди, Паде Туре коњу под копита, А припаде Пустахија Лука, Пос'јече му главу од раменах, И узе му коња и оруже, 90

И ођело, што је на Турчина, Њега свуче, а себе обуче, И побјеже преко Озринићах, Ко га види, свак од њега бјежи, Докле дође у Острог планину, - 95

Ту је Лука коња оставио, А отиде преко Буавицах, Докле дође у Веризовиће, На Турску је језик преврнуо, Зове Лука Веризовић Рама: 100

,)Ну ход', Рамо, пред бијелу кулу, 93 »Мен' утече Црној гори Лука,

»Но м' изнеси двије пушке мале,

),И изведи бијесна ђогата!^^

Скочи Рамо на стубе пред кулу, 105

А упали Лука џеФердара,

Те је Раму срце опалио,

Па побјеже зеленом планином,

Докле дође у Острог планину,

Ту окрочи коња Алијина, 110

Па отиде низ Брда питома,

Здраво дође Кчеву крвавоме,

Здраво дође, весела му мајка !

85

14.

Ускок Кариман

Овај ускок Кариман био је Црногорац из Цуца и:з села Ровина од братства Томановића, и било му је име Живко. Прп- повиједа се да је па кући био потребан и инокосан или као што се онамо каже нејак и најакушица, а на Трешњеву била је кућа Пешиканова задружна и силна и бијесна, која се није бојала никога, него је чинила све шта јој год драго било, па је тако и Живку често браве крала и на срамоту отимала, н он је све трпио. Једном пред малу Госпођу, коју прислужују Томановићи , пошаље Живко своју мајку и сестру у приморје да донесу десетак боца впна н мало ракнје п још коју по- требу за прислужбпцу ; Пешпкани дознавши за то договоре се па отиду те их дочекају, кад се поврате из приморја , и отму им вино и ракију п све остало. Кад Жпвко дозна за то, он прво јутро изишавшп пред кућу повиче : „оставајте с Богом Црногорци! и ти света Госпођо , не покарај ме , што те више никад славити не ћу1" п отоле ускочи у Требиње и потурчив- пш се онамо стане четовати на Црну гору : приповиједа се да је посјекао внше од 40 Црногорскијех глава, међу којима су биле и двије браће Пешикана: Пеја и Коице. Кажу да кроз Бијелу гору и поље Дврсно и Стрекавицу и сад стоји мрамо- рије, које је ударано на гробовима онијех људи што их је он поубијао ; и приповједа се да је понајвише ишао само сам у чету па је Црногорце дочекивао из бусије. Као што се и у овој пјесми види, и у Црној гори се приповнједа да су Црно- горци навратили и поткупили Шаренце те га некако убију.

хЗино пију Турци Требињани

У Требињу граду бијеломе,

Међу њима Ускок Каримане.

Кад се Турци напојише вина,

Тад' бесједе Ускок-Кариману : 5

Даница IV. 52. — Без напомене. — 54. постајало. — 60. силом отимаше. — 67. приваташе. — 89. Нема тог стиха. — 94. Б'јеле им је.

86

))0ј Турчине, Ускок-Каримане I ))Што се, Туре, оженити не ћеш ))Из Требиња Туркињом ђевојком? ))Ево овђе до тридесет ага, „Сваки има у двору својему 10

))Који шћерцу, који милу сеју; ))Проси, Туре*, ђе је тебе драго, ))0д тебе се нитко понест' не ће, 95 ))Свак ће дати за тебе ђевојку/^

Ма бесједи Ускок-Каримане : 15

))Чујете ли, Турци, браћо моја !

))Не мислим се женит' у Требињу

))Ни Туркињом ни влашком ђевојком ;

))Но ћу једну чету покупити,

))Пак ћу поћи Чеву на крајину, 20

))Б'јелој кули Драга војеводе ;

))Б'јелу ћу му кулу похарати,

))А његову посјећи ћу главу,

))Јешу ћу му шћерцу заробити,

))Довешћу је у Требиња града, 25

))Пак је хоћу јунак потурчити,

))Узећу је за вјерну љубовцу/^

Ријеч бјеше, брате, ходилица,

Она оде од уста до уста,

Доклен дође до војводе Драга: 30

Кад то чуо војевода Драго,

Бојаше се Ускок-Каримана,

Па он пише једну ситну књигу,

Тер је итље у Херцеговину,

У Рудине селу Шаренцима, 35

А на руке Кресојевић-Крсту :

))Чујеп1 ли ме, Кресојевић-Крсто !

87

„Изгубн ми Ускок-Карпмана ; ))Ако тебе Бог н срећа даде, ))Те нзгубнш Ускок-Каримана/) 40

))Бјежн к мене Чеву на крајнну, ))Вјера моја мене не убнла ! ))Б'јеле ћу ти дворе оградптн ))Код мојнјех, боље од мојијех; ))Све нмање твоје потпунићу. 45

96 ))И даћу тн Јешу за Перншу/^ Књнга дође Кресојевпћ-Крсту, Кад он впђе, што му књпга каже, Књпгу гледа, на се књнзи смнје : ))Боже мнлн, чуда велпкога ! бО

))0д кога се нлаши војевода ! ))Да од кога? веће нн од кога, ))0д Турчина једног невјерника !^^ То вријеме мало постојало, Ма.к) стаде, до Ђурђева дана, бб

Но се диже Ускок-Карнмане У Рудине, да он кунп овце : Ђегођ Туре бјеше доходпло, Сваки њему овцу дарпваше, Ко не даде, оном' отнмапЈе, 60

Докле дође у село ИЈаренце Баш под кулу Кресојевић-Крста На чатрњу на воду студену, Ту находи Крстову љубовцу, Божју помоћ њојзн називаше : 6б

))Божја помоћ, Крстова љубовцо ))И она му номоћ приватпла.

*) Ст. 39 и 40 из Даииие.

'(С

88

Још јој вели Ускок Каримане : ))0ј Бога ти, Крстова љубовцо ! ))Додај мене воде у маштраФи, 70

))Јер сам Турчин ожеднио љуто/^ Кад то чула Крстова љубовца, Додаде му воде у маштраФи ; Не шће Турчин воду ни маштраФу, Но Српкињу за бијелу руку; 75

^7 Ма му вели Крстова љубовца:

))Сједи с миром, Ускок-Каримане,

))Јер тако ми Бога истинога!

))Да те види мој ђевер Периша,

))Би он твоју изгубио главу/^ 80

То Перпша и слуша п гледа

Са чардака са бијеле куле,

Па он пали сјајна џеФердара,

Те погоди Ускок-Карпмана

Посред паса, укпде га с гласа, ' 85

Мртав паде код воде чатрње.

У то доба Крсто прискочио ,

Те с Турчина скинуо оружје

И русу му одсјекао главу;

Пак с' отоле браћа подигоше 90

Побјегоше Чеву на крајину

Б^јелу двору војеводе Драга.

Ту их Драго дочекао дивно,

Бијеле им дворе оградио

Код својијех, љепше од својијех, 95

Потпунио све њино имање,

И даде му Јешу за Перишу.

89

98 15.

По смрти Ускок-Каримана

ХЈ.ИЈУ аге од Требиња вино, Трпдес ага и више четири, Шњима сједи паша од Требиња, Паша сједи, агама бесједи: ))Аге моје од мога Требиња! 5

))Ви сви знате, није било давно, ))Кад ускочи Томановић Жпвко ))Из Ровина са сред горе Црне, ))Нама ускок у Требиње дође, ))Ми ускока дивно дочекасмо, 10

))Дочекасмо па га потурчисмо, ))Дадосмо му кулу и читлука, ))А Требињском булом оженисмо, ))А лијепо име изабрасмо,

))Р1ме Турско ускок-Каримане : Ј б

))Сада знате, аге моје драге, ))Какав бјеше соко Каримане. ))Док бијаше ускок у Требиње, ))Све тамнице пуне каур1ша, ))А на граду доста бјеше глава 20

,)0д проклете ломне горе Црне, 09 »Од каура нашијех душмана; ))Саде неста соко-Каримана, ))Нама неста на бедему глава, ))У тамници влаха ђавољега : 25

))А боље би, Турци браћо, било, ))Да је двадесет ага погинуло ))0д Никшића и од Корјенића, ))0д Требиња и Турских крајина

90

))Него један соко-Каримане ; 30

»Зашто би нас соко осветио, »А градове главам' окитио, ))Све тамнице влаха напунио ; ))А сад нема влаха ни Турчина ))Да освети соко-Каримана, ))Да убије два брата Шаренца, 35

))Што убише ускок-Каримана, ))Ја бих њега добро даровао, ))Бијелу му кулу начинио,

))А дао му шћерцу за љубовцу; 40

))Ако ли се влаше море наћи, ))Даћу њему ситну бурунтију, »Да не дава гроша ни харача ))Док од њега тече мушке главе/^ Кад то чуше аге свеколике, 45

Аге чуше, али не дочуше, Него крешу а у лулу пушу, Ма не креше Асан-Беговићу, Него Асан паши одговара: ))Силан пашо, драги Господаре ! 50

))Куј лш, пашо, златну перјаницу, 100 ))Е ја имам вјерену љубовцу, ))А гради ми кулу у Придворце, ))Ја ћу поћи кули два Шаренца, ))И оба ћу брата погубити 55

))И донијет' двије влапп^е главе ))3а једнога соко-Каримана/^ На јеглен се Туре заФалило, Па^; је зором Туре подранило, . Опремило себе и дората, 60

И отиде да тражи Шаренце ;

I

91

А кад Туре бјеше уз Погачу, Путем срете бољега јунака, Од Никшића Маруновнћ-Муја: »Здраво Мујо, драги побратиме !^^ 65

Пита њега Мујо побратиме : ))Докле си се, х\со, подигао?^^ Све му Асан по истини каже, А вели му Маруновић Мујо : ))Ја ћу с тобом, драги побратиме!^^ 70

Пак обадва заједно пођоше. Док дођоше кули два Шаренца, Али дома браћа не бијаху, Него пошли у сестре на пиће. Отолен се Турци подигоше 75

И одоше у Пиву питомну На дворове сестри два Шаренца ; А кад близу куле испадоше, Угледа их сестра два Шаренца, Браћу своју сестра авизала, 80

А вели јој Кресојевић Крсто : 101 »Драга сејо од оца и мајке ! ))Ти истрчи пред бијелу кулу, ))Па ако те упитају Турци, ))Камо тебе Петар али Крсто, 85

))Ти им реци, дома су отишли/^ У то доба Турци на вратима, Анђелија дочека на врата, А силни је Турци уватише И на живе муке ударише, 90

Она млада муку подношаше : Али браће казат' не хоћаше ; А то гледа и Петар и Крсто,

92

Па је Крсто Петру говорио : »Виђи, брате од оца у мајке ! 95

»Како сестру Турци намучише ! ))Јуриш, брате, да им ударимо, »Да се кући ни вратити не ће/^ Па скочише на ноге лагане, Петар вата Маруновић-^1уја, 100

Крсто вата Асан-Беговића, Па се носе по трави зеленој ; А Крсто се јачи намјерио, Пак освоји Асан-Беговића, Па га закла као жива брава; 105

А Мујо се бољи намјерио, И освоји Петра на долини, Удари га ножем по образу, Пос'јече му брка и образа, Петар викну а брата поклир:ну : 110

))Не дај, Крсто, брате од матере!^^ 102 А Крсто се на Муја поврати, Удари га ножем по појасу И просу му трбух по долини ; Обојици главе посјекоше 115

И узеше коње и оружје, А својој се кули не свраћаше, Побјегоше низ Херцеговину, Док дођоше Рисну на габелу, РиппБани их дочекаше дивно, 120

Дароваше по дв'је пушке мале И на плећи зелене доламе Под Кошћелу кућу и авлију.

93

16. Јаут-бег и Перо Мркоњи!*

ЈП.и зорице ни бијела дана, Од данице нн спомена нема, Док с' у Скадру врата отворише, Из града је јунак излазио На дорату коњу од мегдана, 5

Зелен га је барјак поклопио, Поклопио њега и дорина, За њим иде до тридест Турака : То бијаше силан Јаут-бего. 103 Па говори силан Јаут-бего : 10

))Браћо моја, до тридесет Турака ! ))Није л' мајка родила јунака, ))Јал' сестрица брата одгојила „На чистоме ђевојачр:ом крилу )>11 мушким га опасала пасом 15

))И јуначким дозивала гласом, ))Спремила га у чету јуначку, ))Да је данас у мојој дружини, ))Ко би знао село неробљено, ))Неробљено ни скоро паљено, 20

))Ђе бисмо ми шнћар шићарили?^^ Све му ћути тридесет Турака, Проговара луди Амет-ага : ))Ја мој брато, силан Јаут-бего ! ))Што ће тебе село и ђаволи, 55

))Откле ће нас власи поћерати? ))Већ ја знадем ћара и шићара : ))Да идемо цркви у Дечане, ))Да бијелу поробимо цркву,

94

»Да носпмо благо Немањића, 30

))А нико нас поћерати нема, ))Него сами црни калуђери, »Ни у једног ни пушке ни ножа/^ Кад^то чуо силан Јаут-беже, Он послуша свога брата мила, 35

Па окрену тридесет Турака, Отидоше цркви у Дечане. Далеко их старац угледао, Угледао старац игумане, 104 А мало их ближе сусретнуо, 40

Те им добре коње приватио, Па одведе коње у подруме, А одведе у ћелије Турке. )) Ја чујеш ли, старац игумане ! ))Готов', море, госпоску вечеру, 45

))Јање пеци, а туку пирјани, ))А замеди препеке ракије.^^ То је њега сгарац послушао, Те зготови госпоску вечеру, Те вечера тридесет Турака. 50

И ту Турци ноћцу преноћише. Каде свану и огрија сунце, Поранило тридесет Турака, Они пију каву и ракију;

Кад се мало понапили Турци, 55

Проговори силан Јаут-бего : ))Ја чујеш ли, старац игумане, ))Ид' отиђи у бијелу цркву, ))Те донеси благо Немањића, ))Да ти б'јелу не поробим цркву.^* 60

Ал' говори старац игумане :

^

95

»Прођи ме се, сплан Јаут-беже ! ))Овђе није Немањића благо, »Веће нешто сиротињског блага ; 5)Ак' однесеш сиротињско благо, 65

»Клеће тебе млога сиротЈива/^ За то Турчин хаје и не хаје, Већ дозива опет игумана : „Игумане, један папазино ! 105 »Зар ти људскн послушати не ћеш? 70

))Ако викнем Арнауте љуте, ))Жива ће те на ватру ложити ))И на сваке муке ударати, ))Па их опет мораш донијети/^ Опет вели старац игумане : 75

))Ви можете како гођ хоћете, ))Али нема блага Пемањића/^ Тек да скочи тридесет Турака • Да увате старца игумана Да на муке њега ударају, 80

Ал' се Турцим' даде погледати, Погледати низ поље зелено, Ал' ето ти једнога јунака, Све курјачки каса преко поља : Какво му је свијетло оружје ! 85

Све у срми и у суву злату ; Кад га виђе силан Јаут-бе>1;е, Он је своме говорио друштву : ,)Морете ли, браћо, познавати ))Оно псето што каса уз поље?^^ 90

Познаје га тридесет Турака, Познаје га, познат' га не може : У то доба јунак у ћелију,

96

Те Турцима добро јутро виче, И Турци му помоћ прнватили: 95

))Да си здраво, силан каурине ! ^^ А|то бјеше Мркоњићу-Перо : Помаче се тридесет Турака, Те и Перу мјесто направише 106 У застави према Јаут-бегу ; 100

Дадоше му чаше неколике Ожђелдије и добродошлице, Док се Перо мало напојио. Када чаша Јаут-бегу дође, Онда вели силан Јаут-бего : 105

))3драв да си ми, Мркоњићу Перо ! ))Ни у моје ни у твоје здравље, ,)Ни у здравље цара ни ћесара, ))Ни у каква проча господара, ))Већ у мога мача зеленога, 110

))Који ће ти осијећи главу/^ Ћути Перо, ништа не бесједи, Чаша иде од руке до руке, Доке сиђе у Перове руке, Онда Перо бегу наздравио : 115

))3драв да си ми, силан Јаут-бего ! ))Ни у моје ни у твоје здравље, ))Већ у име Бога истинога ))И светога краља Дечанскога, ))Коме сам се данас замучио, 150

))И у мога бистра џевердана, ))Који ће ти срце прекинути." Чап1у попи, на синију баци, А положи пушку по синији, Доброј пун1ци даде ватру живу, 155

#

97

Добра пушка ватр^ прпватила.

Не поквари токе на прсима

Већ поквари срце у Турчину.

Како беже паде по трпези,

А то цикну луди Амет-ага, 130

Па потеже од бедрице ћорду,

Шћаше Перу осијећи главу,

Дочека га Брђанине-Перо

А на своје двије пушке мале,

На прси му токе проломио 135

И на леђи пенџер отворио ;

Онда скочи Мркоњићу-Перо,

Па потеже ножа окована,

У остале ударио Турке,

Седам, осам осијече глава, 140

А остали побјегоше Турци:

Од тридесет двадест утјецало,

Нити траже коња ни оружја,

Нити траже блага Немањића,

Већ да кажу како им је било, 145

Кад су ишли цркви у Дечане

Те тражили Немањића благо.

108 17.

Јанко У1акети11 и Петар Бошкови11

(ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ)

Јл;њигу пише Лакетићу Јанко,

Па је посла у Бјелопавлиће,

А на име Петру Бошковићу :

»Море чу ли, Петре Бошковићу :

))Што ми ћераш сестру Комненију? 5

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. 7

98

»Што преко ње гледаш на другије?

))Но ако ти није мајка курва,

»Ти окупи све Бјелопавлиће,

))Ходи шњима на Сливље зелено ;

))Ја ћу скупит' сву питому Жупу 10

»И Дробњаке све до воде Таре,

,)Сву крајину од Херцеговине;

))Да ми онђе медан под'јелимо/^

Кад је Петра књига допанула,

И он виђе што му књига пише, 15

Он окупи све Бјелопавлиће, Џ Све им, што је и како је, каже :

»Затака ме Лакетићу Јанко

))3а његову сестру Комненију; 109 ))Не ћерам је, е ј' од рода злога, 20

))Но шњом немам од срца порода;

»Но устан'те, моја браћо драга !

»Да ми Јанку на медан идемо/^

Поведе их на Сливље зелено,

А одонуд Лакетићу-Јанко, 25

Он доведе сву Херцеговину,

Шњом изљезе ниже Озринићах,

Па се двије силе примакоше,

Изљегоше двије меданџије :

Јанко узе за себе ђевера 30

А од Жупе војводу Вучура,

Петар узе војеводу Рада;

Сретоше се четири јунака,

Ема Јанко иде пријеварно :

Пушку пали вој'вода Вучуре, 35

Те зађеде Петра Бошковића,

Понесе му пуца са доламе ;

99

Кад то виђе војевода Раде, Он извади сабљу од бедрице, Те пос'јече војводу Вучура. 40

Онада се боја зађенуло, Убише се прахом и оловом : Е се бију Сливљем зеленијем, Бјелопавлић плећи обрнуо, А он бјежи преко Планинице, 4б

Угнаше их низ плочу Повијнску Догнаше их и до Дабовићах, И шеснаест посјекоше главах. Но кад бише до куле ^ијеле, 110 А до куле Видића Николе, бО

Искочише два Видановића, Искочише на бијелу кулу, Кад то виђе Видићу Никола, Од образа пали џеФердара, Те погоди Виданов' Николу, бб

Паде јунак на бијелу кулу, А прискочи Видићу Никола, И Никола пос'јече Николу; Поломи се сва Херцеговпна, Бјелопавлић њима кеисао 60

И пред њиме тридест Повијанах, Загнаше их уз плочу Повијнску, Навалише преко Планинице До крај Сливља ниже Озринићах, Тридест и пет посјекоше главах. 6б

Бјелопавлић шамлак учинио, Али нема Петра Бошковића. Мало било, ништа не стануло, Али иде Петар Бошковића.

7»

100

И он води »1акетића Јанка 70

Без никакве ране на јунака,

Поведе га у Бјелопавлиће,

Дарова му црвену доламу,

И даде му сестру Комненију,

Поведе је у питому Жупу. 75

111 18.

Ме1^ику^и11И с Брђанима

(ИЗ ЦРНЕ ГОРе)

Оацмиљеше два Мећикућића На ливаде више Подгорице Уз кољено паше Крујанина : ))А помагај, пашо господару! ))0д зулума живјет' не можемо : 5

))Уложише н' Брда сваколика, ))Е не бију с три, четири стране : ))С једне стране ломна гора Црна, ))Она бије хаге и бегове ; ))С друге стране племе Бјелопавлић' 10

))Роби робље, а сијече главе; ))С треће бију крвави Пипери, ))Т\ерају ни голема плијена, ))0д воде ни затворише врата. ))Но ни подај војску и топове, 15

))Да уд'римо на Бјелопавлиће, ))На најдоње село Мартиниће, ))Ђе имаде седам, осам кулах, ))Ми ћемо то село похарати, ))Влашкијех се иакидати главах, 20

112 ))Поробити влахиње ђевојке,

101

))А оженит' млоге пашајлпје/^ Но им паша ријеч говорпо : ))Хај'те јадни, два Мећикућића! ))Ја не имам војске за Брђане, 2б

))Ту је Махмут везир ударио, „Дочека га Црногорски краљу, ))Пос'јече га војске пет стотинах, ))Отолен се грдан повратио/^ Но му рече Туре Мехмед-ага: 30

»Ту можемо ласно ударити ))И то ћемо село опалити ))Без мртвога и без рањенога. " Таде телар у ливаде вика : ))Ко је коњик, коња сигураје I Зб

))Ко је пјешац, сигурај опанке!^^ Па се бјеше војска опремила, И радосно боју узиграла. Ондолен се сила покренула, Докле дође Спужу крвавоме, 40

Ту их срете Мехмед-капетане, Па је војсци стиму учинио : Све механе Спушке отворио, Те сву војску напоји ракијом, Неваљали с' јунак учинио ; 45

Оњен су му Турци починули, Доклен п'јевци у крила уд^рише, И питоме тице запојаше, Ондолен се сила подигнула, Стоји тутањ коњах и јунаках. 50

113 Ма је стража војску опазила, Од Црнацах Пуровић-Јакове, Пушком меће, ))К0 је јунак!^* вика.

102

Њега зачу Мартинићка стража, Пушо Минин су дванаест другах, 55

Мартинић'ма хабер учинио- Оно зачу сабља попе Раде, Скочи попе из бијеле куле, И он браћу Мартиниће вика, За њим скочи четиридест другах, 60

А да Турску силу дочекају ; Потрчаше преко Горевићах Више куле Ђурановић-Сава ; Али иде по дно села војска, Шњом се бију оба Бојанића. 65

Мили Боже, чуда големога ! Ка' је Турска сила пресилила, Од градине до поља Бјелиша Све је Турска сила пресилила, И све доње село опалише ; 70

Но је мука и невоља љута : Куће пале, из њих носе благо, Робе робље, а сијеку главе ; И бијеле куле попалише,

До не могу Стојковића кулу, 75

У кулу је Стојковићу Лако, Но га Турска сила опколила, А једно му Туре бесједило, Ја од Спужа Цолевић-Омере : »Бјеж' из куле, Стојковићу Лако ! 80

114 »Бјеж' из куле, да те не горимо/^ Но говори Митар-Стојковићу : ))Ха напријед, курвино копиле ! ))Ми смо вама сигурали ручак: ))Из пупЈаках врућијех крушаках, 85

103

»Од ножевах црвенога вина; »Сад те доћп Брда п крајпне, „Прискочпте мало и велико, »Да се бије боја свеколико/^ Оно рече, танку пушку пали, 90

Те погоди Спужанин-Оомана, И од куле одагони Турке. Обезнани с' Малесија љута, Те обрну уз ломну Рудпну, Но се кољу ђеца Мартпнићи, 95

А сили се одржат' не могу, Мартинићи плећп обрнули, Претекоше сабљу попа Рада, Шњим је јунак Милановпћ Мушо ; Јунак попе, п од ^куће му је, 100

Од ' образа пали џеФердара, И од војске одвојп војника, Пос'јече му главу од раменах, Па је Мушу ријеч говорио : ))У њих, Мушо, ако Бога љубиш! 105

»Ко погине данас од Тураках, ))Тај се хоће вјечно спомениват'/* Оба танке пушке напунише, По тројицу убише пушкама; А од војске пушке попуцале, 110

115 Са земљом их мртве саставише, Узеше им главе и оружје. Но из војске јунак искочио, Шабан Ђека Грудски војевода, Ћаше Туре роба да уФати, 1 1 5-

Но не даду ђеца Мартинићи, Но брањаху робље од Тураках.

104

И танке су пушке попуцале, Те војводи срце опалише, Узеше му главу и оружје. 120

Таде пуче пушка од Тураках, Те погоди Марка Миловога, Паде јунак на зелену траву, Па дозива Рашка Бојанина : ))Ну ход\ Рашко, жалосна ти мајка! 125

))На муку се гледају јунаци, »Узми мога камена шићара, »Па ако те не убију Турци, ))Те би мене ко жив остануо, ))Предај му га, Божиј ти аманет!^^ 130

А што ћу ти веће јаде казат' ? Мартиниће Турци опколише, Ту на једно седам посјекоше, А ранише двадест и четири. Они бјеже к селу Мартинић'ма, 135

Боја бију, бране рањенике, Док дођоше к селу Мартинић'ма , Мартинићи куће оставише, До Ћелошев не хће Милутине, Од образа танку пушку пали, 140

416 И од војске обали војника. Ного пуче друга од Тураках, Милутину срце опалила. Да да ти је, побро, погледати, Како пишти робље Мартинићко ! 145

Бој се бије, крв се пролијева, Крајина се брани од Тураках, Војска куће Мартинићке пали. Турчину би до истока рука.

105

Од Р1стока обрну нерука: 150

Мало било^ ништа нестануло, Али дође стотина Црнацах, Пред њима је Пуљев Радоване, Халакнуше, Бога споменуше, И Турчина брзо поломише ; 155

Стаде цика танкијех пушаках, Стаде виска младијех момаках, Е су момчад на Турчина гибна И на Турске главе и оружје ; Прах сијева, крв се пролијева; 160

Тек Пиперске пушке запуцале, А Турске су буле закукале : ))Куку нама јутрос и до вијек' ! ))Ено Пипер удари Турчину, ))Ништа пуштит', до камена, не те." 165

Бјежи војска преко Мартинпћах, А за њоме Брда и крајине, Угнаше их пољу зеленоме. Но се загна Пуљев Радоване Су његову стотину Црнацах, 170

117 А на Пулић ниже Мартинићах На барјаке бега задримскога ; Пушку пали Пуљевићу-Мило, Те погоди бега задримскога, Па прискочи, уграби му главу, 175

Мило главу, Радован оружје, Пет Турскијех посјекоше главах, А ћерају низ Копрпву Турке. У то индат од Пипера дође, А стотина и педесет другах 180

Испријека не даду лијека.

106

И убише педесет Тураках.

Брђани их грдне заврнуше,

Двадест и пет главах уграбише,

А мртвијех, ни броја им нема. 185

19. Ага од Медуна и Јован Ба6ови11

(ИЗ ЦРНЕ ГОРе)

ХлЈЊигу пише ага од Медуна, Те ју посла у Васојевиће А на име Бабовић-Јовану : 118 »Море чу ли, Бабовић-Јоване !

»Е сам чуо, ђе говори људи, 5

иДа си добар јунак на свијету,

))Ма ни мене не куде дружина;

»За тобом је вјереница љуба,

))Да је такве за влашићем нема :

))Но ако ти мајка није курва, 10

))Ходи, дођи на Кучко збориште,

))И доведи вјереницу љубу ;

))Ја ћ' одовуд моју каду младу,

))Ко добије, нек води обије!^^

Кад Јована књига допанула, 15

Књигу гледа, а мајци кажује,

А Јовану мајка говорила :

))Хајде, синко, Турчину на медан !

))Радија сам без тебе једнога,

))Но да тако под срамоту живиш." 20

Ондолен се Јован подигнуо,

С собом води вјереницу љубу,

107

И отиде на Кучко збориште,

И ту хагу од Медуна нађе,

Он извео своју каду младу. 25

На брицке се сабље ударише !

Једном ману Бабовић-Јоване,

И доФати хагу од Медуна,

Окиде му иза шаке руку.

Но га куми хага од Медуна : 30

»Не за Бога, Бабовић-Јоване !

))Немој моју окинути главу,

))Но ми узми коња и оружје, 119 ))И узми ми вјереницу љубу;

))Имам блага, да се раним шњиме.^' 35

То је Јован за Бога примио,

Оправи га грдна на дворове,

А узе му коња и оружје,

И одведе л>убу вјереницу.

Тако стаде за годину дана. 40

Опет хага ситну књигу пише,

И посла је Бабовић-Јовану :

))Копиљане, Бабовић-Јоване !

))Коме узе коња и оружје,

))И одведе вјереницу љубу, 45

))А окиде иза шаке руку?

))Десна ме је пребољела рука,

))Лијевом сам сјећи научио ;

))Ходи, курво, мене на медана!"

Кад Јована књига допанула, 50

\ И он виђе што му књига пише.

Он отиде хаги на медана :

На брицке се ћорде ударише,

Једном ману хага од Медуна,

108

И доФати Бабовић-Јована, 55

ДоФати га по свилену пасу, Лпјева је за^машита рука : Пос'јече му двије пушке мале ; А Јован се добро насрдио, Једном ману, хагу доФатио, 60

Пос'јече му главу од рамена, Па му узе коња и оружје И његову булу каданџику ; 120 Здраво Јован на дворове пође,

Здраво пође, весела му мајка I 65

20. Чета Спушка

(ИЗ ЦРБЕ ГОРе)

ЈЛ/1ала се је чета подигнула

А од Спужа града бијелога,

Чета мала, петнаес Тураках,

Пред њима су до два . побратима,

Једно ми је Бошковић-Смаиле, 5

А друго је Каро Реџовића.

Када чета Височици дође,

Па погледа село Мартиниће,

Али виђе овце Војводића,

Код овацах Стојковића Мато 10

Од малога села Мартинићах,

К њему су се Турци загонили ;

Стаде Мато подагонит' овце,

По му вика Бошковић-Смаиле :

»А не бој се, Стојковићу Мато ! 15

109

„Да л' нијесмо вјеру уФатили?^^

121 Но ми Мато ријеч проговара : »0 Смаиле, родила те курва ! „Лијепу смо вјеру уфатили,

„Ал' је танка вјера у Турака, '20

))Ка' од вуне конац у везитку/'

А Смаиле танку пушку пали,

Те погоди Стојковнћа Мата,

Десну му је ногу саломио,

Па на њега Турци кеисаше ; 25

Но је Мато јунак од јунака,

Од образа танку пушку пали,

Те погоди Бошковић-Смаила,

Мртва га је земља дочекала ;

Таде скочи Реџовићу-Каро, 30

Да од Мата посијече главу, .

Не да Мато главу без мртвијех.

Од појаса пали пушку малу,

Реџовићу срце опалио,

Па му добру посјекоше главу. 35

Ондолена побјегоше Турци,

Мртве носе, а овце ћерају,

За њима се поточ подигнула

Од Црнацах и од ^Тартинићах,

Пред њима је Ђукановић бего, 40

Достигоше на Риманић Турке,

Ту с' убише огњем из пушаках.

И отеше овце свеколике.

Пуче једна пушка од Пиперах,

Те погоди Муја Булинога, 45

Са земљом га мртва саставила.

122 Кад то виђе Тодоров Илпја

Од Црнацах села каменога, Трже ножа, да га посијече, Ного пуче пушка од Тураках, Те Илији срце покосила, И на томе боја раздвојише.

21. Пипери и Црнчани

(ИЗ ЦРНЕ ГОРе)

ЈЗијела је вила кликовала С Кошутице високе планине, Те дозива у Црнце р:амене А на име Јовановић-Вела : »Чујеш, Вело, зло јутро ти било ! 5

ууАл' не чујеш, ал' се чут' не смијеш, ))Ка' удари Пипер на Копиље, ))И плијени овце свеколике/^ Ного вилу нико не зачује, Но ју зачу Муча Раичевић, 10

Збори вили с пенџера од куле : ))Немаш кога кликовати, вило ! ))Ево данас до седам годинах, 123 ))Ка' смо, вило, у рат с Пиперима,

))0д њих су ни браћа погинула 15

))Око сабље Бошка Јованова ;

))Ево, вило, дванаес годинах,

))Ка' смо у рат с Бјелопавлићима,

))0д П:>их су ни браћа погинула

))Око млада Боја Макопиша, 20

,)Л у село није ни камена,

5)До сам свега двадес и пет другах.«

111

Па он скочи од земље на ноге, Те кликује своју сиротињу. Потрчало двадес и пет другах, 25

Докле поточ у Китицу дође, У Китицу, више Петровићах, Ту претече овце и Пипере, И отеше овце Пиперима,

И убише доброга јунака, 30

Од Петровић' Марка Премовога. А кад брду Ђурђевоме дође, Пиперима добар индат стиже, Уз Копиље сва Стијена листом, И с Црнцима боја заметнуше: 35

Пуче једна пушка са Стијене, Те погоди Боп1ка Јованова; Ного пуче друга од Пиперах, Те погоди Мучу Раичева

Оба земља мртва дочекала ; 40

Ного трећа пуче од Стијене, Те погоди Радоја Андријна; И четврта пуче од Стијене, ♦ 24 Те погоди Вујошев' Андрију;

Пета пушка пуче од Пиперах, 45

И погоди Вујов' Радосава,

Све их земља мртве дочекала;

Не остаде до двадес Црнацах,

Мртве носе, и догнаше овце,

А кренуше браћу да копају, 50

Но им не да копат' Бјелопавлић,

Већ удари на поље Копиље,

Плијенише овце свеколике

Ту наједно седам посјекоше,

12б

112

Не остаде ништа до тринаес. 55

Тад' закука дван'ес удовицах,

Које ране тридес сирочади,

Но се јави Стаматов-Иване :

))А камо ве, небраћо Пипери?

))Немојте ми прштит' сиротињу ! 60

»Да се зајмим с Бјелопавлићима/^

Пиперима пуче срце живо,

Жао им је на свијету било :

))Ха удрите, убила ве муња!^^

Убише се боја низ Копиље, 65

Нагнаше их на врх Клисовика,

Ту отеше овце свеколике,

Па се бију низ гору Жупину

До равнога Вуксанова гувна,

Седамнаес посјекоше главах, 70

Изљегоше на Копиље равно,

Ал' су дошле од Пиперах куме,

Закумише, те се помирише.

22. Иван Николин

(ИЗ ЦРНЕ ГОРе)

^.ета се је мала подизала А од Спужа града бијелога, Чета мала, петнаес Турака, Пред четом је бего Зотовића, За бегом је Суљо Џаковића. Оде чета низа Зету равну, Докле чета у Пенаре дође

113

На дворове Шикмановић-Вука. Ту их Вуче дпвно дочекује, Доста даје, што је за Турчина. 10

Ного бего Вуку говорпо : ,)0 тако ти, Шикмановпћ-Вуче I ))Куда ћемо с четом обрнути?^ Вуче мислп, бегу говорио : „Чујеш ли ме, бего Зотовићу ! 15

))Да идемо с четом на границе ))На бпјеле владпчпне овце, »Него овце пмају овчаре, ))Који воде хрте и шљеднике, ))Шљедницп те чету опазпти, 20

126 ))11скопати чету Црногорци : ))Но хајдемо у Доње лугове, ))Да чекамо Цеклинске трговце, ))Ту ћемо пх исто дочекати, ))11осјећ' ћемо Црногорску главу, 25

))Понпјет' је на главицу Спушку, ))Да се мало уставе Брђани, ))Који дају јаде градовима.^^ Кад то зачу бего Зотовића, Од страха се у болест метнуо, 30

Лежа Туре, главе не дигнуло ! Ондолен се чета покренула,. Пред њом пође Шгшмановић-Вуче, Западоше у Доње лугове, Да чекају младе Црногорце. 35

Када сјутра дан и зора дође, Јесте добри јунак испануо Од простране ломне горе Црне, Од Превлаке Николин Нване ;

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ IV, 5

114

Он је Турску чету угледао, 40

А кад виђе, е утећ' не може, Он за плећи ножа сакриваше, II ту њега Турци уФатише, Узеше му пушке обадвије, У лађу га бјеху убачили, 45

И водом га бјеху одвозили ; Таде виђи Николин' Ивана, Ка' поштено Турке упитао : ))Ко је овђе бего Зотовпћа?" Турци кажу Суља Џаковића. 50

127 Таде виђи Николин' Ивана! Он извади свога јатагана, Јатагана испод талагана, Те удари Суља Џаковића, Удари га у прси јуначке, 55

На плећи му јатаган испао, Па он јунак у воду скочио, И за лађу рукам' доФатио ; Маче Иван, да потопи Турке, Но се Турци преврнут' не даду, 60

Већ тргоше ноже од појаса, На лађу му прсте окидоше ; Таде Иван воду подронио ; Кад лри крају бјеше долазио, На врх воде главу износио ; 65

Но је јунак Шикмановић Вуко, Од образа танку пушку пали, И Ивану срце опалио, Иван паде у дно воде ладне. Па ондолен Турци отидоше, 70

Под Жабл>ак се бјоху увозили.

И ту Сул>у ножа извадили, И онђе му душа испанула.^*;

198 23.

Мујо Хркотиј) и БожовиЈ^и

(ИЗ ЦРНЕ ГОРе).

Јл;ад утече Хркотићу Мујо, Кад утече из села Стијене, Посијече три Стпјењанина, Војеводу Мекина Синана,

И делију Сточков-Радована ; 5

Он отиде Спужу на крајину, На сараје на Мећикућића. Ту се бјеше јунак потурчио, Па се Мујо пред Турцима Фали, Да ћ' изгубит' Радојев-Савића 10

И војводу Пејов-Радована. Оно зачу Радојев-Савићу, Па окупи браћу Божовића, Међу њима јунак говорио : ))Хо'те, браћо, да се покорихмо, 15

),Да врнемо на Стијену Муја, »Да му нашу браћу опростимо.^^ Таде рече Мекића Чокета: ))Чујете л' ме, браћо Божовићи ! 129 »Ја ви дајем Божу вјеру тврду, 20

))Теке дође на Стијену Мујо, ))То ћу јутро дизат' из Стијене ;

") Ово је све истинска истина: а и у осталијем Црно- горскијем пјесмама внше је историје, него поезије.

8*

130

116

»Но ако сте браћа од освете,

))Да дајемо мито у Тураках,

))Не ћемо л' му изгубити главу/^ 25

Па ондолен књигу направише,

Послаше је Спужу на крајину

А на име Спушку капетану :

))Ходи, Туре, да се састанемо!^^

Кад Турчина књига допанула, 30

И он виђе, шта му књига каже,

Окупио све Мећикућиће,

И поведе уз Копито Турке,

Па засједе шњима у Пржпне ;

А одонуд Савић с Божовић'ма 35

Па се пита Савпћ с капетаном :

))3наш ли, Туре, твога добра баба?

))Ка' ни оци бјеху пријатељи,

))Ходи и ми да се познајемо;

))Издај мене Хркотића Муја, 40

))Узми блага колико ти драго/^

Кад то чуо Спушки капетане,

Издаде га, ријеч не чинио.

Па с' ондолен бјеху раздвојилн,

А отиде Савић с Божовић'ма, 45

И западе на Ив' Милетића.

А кад сјутра дан и зора дође,

Сву дружину санак преварио,

До сокола Радевић-Шћепана,

Кад погледа друмом зеленијем 50

Али иде Хркотића Мујо,

Напусти га Радевић-ПЈћепане,

Не кће будит' друга ни једнога,

Но упали сјајна џеФердара,

117

Те погоди Хркотића Муја; 55

За то Мујо ни хабера нема,

Но упали бијелу латинку,

Ал' му пуста огањ не приФати ;

Но скочише браћа Божовићи,

И на Муја огањ просипаше, 60

А припаде Савовић Мушика,

Пос'јече му главу од рамена,

И узеше с Турчина ођело,

Па одоше здраво на дворове.

24. Почетак буне против дахија

ЈЗоже мили ! Чуда великога !

Кад се ћаше по земљи Србији, По Србији земљи да преврне

1Р, 179. — 0 Почетку Србске бунс иротив' Дахгк 1804. лЂта. — 2, 438. хћаше. — б. ни су. — 15. сташе светцн.

— 20. хваташе. — 38. ухватп. — 40. 409. хвата. — 42. Бео- градцн. — 46. Мехмед (тако свуда х). с' нвиме. — 51. Београду (тако свуда е). — 51. 315. Станбол. — 54. чуднхе. — 56,75. 170, 301, 388, 406, 411,432,497, 540,561,603. пакЂ — 61. похваташе. — 62. небесне. — 63, 87. посл1>дка. — 74. небма.

— 84, 88, 175. Очже. — 114, 115, 359, 360. арачЂ. — 118. НБиове. — 122. доне.та. — 135. нбиово, — 138. гр^ћхоту. — 151. Бако наши. — 156. тко. — 162. ни гдБв. — 167. незна ни еданЂ говорит'. — 171. с' кнбпгомђ говорнти. — 233. одђ ц\'ела. — 245. ОстружнБице. — 248. хачжи (тако свуда х) Руф^ма. — 258. крхата. — 268. гдБе. — 283. да у н-ћга гледамЂ.

— 309. М^хабла. — 317. жут\'е. — 331 хвала, — 340. махни.

— 363. хате поклонлбте. — 366. узЂ нби. — 373. све седамЂ Да- х1л. — 382. тевтишу. — 383. нбиовнхђ. — 386. ГротскоГг. —

118

И да друга постане судија, 131 Ту кнезови нису ради кавзи, 5

Нит' су ради Турци изјелице, Ал' је рада сиротиња раја, Која глоба давати не може, Ни трпити Турскога зулума ; И ради су Божји угодници, 10

Јер је крвца из земље проврела, Земан дош'о, ваља војевати, За крст часни крвцу прољевати, Сваки своје да покаје старе. Небом свеци сташе војевати 15

И прилике различне метати Виш' Србије по небу ведроме ; 'Ваку прву прилику вргоше : Од Трипуна до светога Ђурђа Сваку ноћцу мјесец се ваташе, 20

Да се Србљи на оружје дижу, Ал' се Србљи дигнут' не смједоше. Другу свеци вргоше прилику : Од Ђурђева до Дмитрова дана Све барјаци крвави идоше 25

Виш' Србије по небу ведроме, Да се Србљи на оружје дижу,

392, 397. Булкжбашу. — 39б. нах'е. — 397. Мату. — 401. Г^еру. — 447. поити. — 448, 449. хошт'. — 450. СрблБИ. — 454. одмах' дозна. — 477. Уноти: Валл да е ово причастхе!

— 485. хћеде, — 496. изиде. — 497. своихђ. — 510. кади- фу. — 531. мртвнхЂ. — 538. каменЂ маГшн. — 545. предЂ вљи. — 548. у сви градски. — 565. У ноти нема: (кажу да). 691. што годБ. — 593. нит' са. — 604. свКо. — 627. набрзо.

— ПР, 262. — 162. ниђе. — 245. Остружњице. — 459. јошт.

119

х\л' се Србљи дигнут' не смједоше. Трећу свеци вргоше прилику : Гром загрми на светога Саву 30

Усред зиме, кад му време није, Сину муња на часне вериге, Потресе се земља од истока, Да се Србљи на оружје дижу, 138 Ал' се Србљи дигнут' не смједоше. Зб

А четврту вргоше прр1лику : Виш' Србије на небу ведроме Увати се сунце у прољеће, У прољеће на светог Трипуна, Један данак три пута се вата, 40

А три пута игра на истоку, То гледају Турци Бијограци, И из града сви седам дахија : Аганлија и Кучук-Алија,

И два брата, два Фочића млада, 4б

Мемед-ага и шњиме Мус-ага, Мула ЈусуФ велики дахија, Дервиш-ага градски таинџија, Старац Фочо од стотине љета, Све седам се састало дахија бО

Бијограду на Стамбол-капији, Огрнули скерлетне бињише, Сузе роне, а прилике гледе : ))Ала кардаш I Чуднијех прилика ! ))Оно, јолдаш, по нас добро није.^^ бб

Па од јада сви седам дахија Начинише од стакла тепсију, Заграбише воде из Дунава, На Небојшу кулу изнесоше,

120

Наврх куле вргоше тепсију, дО

У тепсију зв'језде поваташе, Да гледају небеске прилике, Што ће њима бити до пошљетка. Око ње се састаше дахије, ,133 Над тепсијом лице огледаше ; 65

Кад дахије лице огледаше, Све дахије очима виђеше, Ни на једном главе не бијаше. Кад то виђе све седам дахија, Потегоше наџак од челика, 70

Те разбише од стакла тепсију, Бацпше је низ бијелу кулу, Низ бијелу кулу у Дунаво, Од тепсије нек' потрошка нема. Па од јада свп седам дахија 75

Пошеташе брижни невеселп Низ Небојшу кулу Јакшићеву, Одшеташе у каву велпку, Пак сједоше по кави великој, Све сједоше један до другога, 80

Старца Фочу вргли у зачеље, Бијела :^1у брада до појаса, Пак повика све седам дахија : . ))К нама брже, хоџе и 'ваизи !

»Понесите кРБиге инџијеле, 85

,)Те гледајте, што нам књиге кажу,

»Што ће нама бити до пошљетка.^^

Потекоше хоџе и 'ваизп,

Донесопш књиге инџијеле ;

Књиге гледе, грозне сузе роне, 90

Дахијама овако говоре :

121

»Турци, браћо, све седам дахија ! 5>'Вако нама инџпјели кажу : ))Кад су 'наке бивале прилике ))Впш' Србије по небу ведроме, 9б

134 ))Ев' од онда пет стотин' година, ))Тад' је Српско погинуло царство, ))Ми смо онда царство задобили, ,)И два влашка цара погубилп : »Костантина насред Цариграда 100

))Украј Шарца, украј воде ладне, ))И Лазара на по.Бу Косову ; ,)Милош убн за Лазу Мурата, ))Ал' га добро Милош не дотуче, ,)Већ све Мурат у животу бјеше, 10б

))Док ми Српско царство освојпсмо, ))Онда себп везире дозива: ))Турци браћо, лале и везири I ))Ја умријех, вама добих царство, ))Него ово мене послушајте, 110

))Да вам царство дуговјечно буде : ))Ви немојте раји горки бити, ))Веће раји врло добрп буд'те ; „Нек је харач петнаест динари, ))Нек је харач п тридест динари ; 11б

))Не пзнос'те глоба ни пореза, ))Не пзнос'те на рају биједа; „Не дирајте у њихове цркве, „Нп у закон, нити у поштење ; „Не ћерајте освете на раји, 1'20

„Што је мене Милопт распорио, „То је срећа војничка дон'јела : „Не може се царство задобити,

122

»На душеку све дуван пушећи ; ,)Ви немојте рају разгонити 125

135 »По шумама, да од вас зазире, ))Него паз'те рају к'о синове, »Тако ће вам дуго бити царство ; »Ако л' мене то не послушате, ))Већ почнете зулум чинит' раји, 130

))Ви ћет' онда изгубити царство. — »Цар умрије, а ми остадосмо, ))И ми нашег цара не слушасмо, ))Већ велики зулум подигосмо : ))Погазисмо њихово поштење, 135

))Свакојаке б'једе износисмо, ))И на рају глобе навалисмо, ))И гријоту Богу учинисмо. ))Сад су 'наке постале прилике, ))Сад ће нетко изгубити царство, 140

))Не бојте се краља ниједнога, ))Краљ на цара ударити не ће, ))Нити може краљевство на царство, ))Јер је тако од Бога постало ; ))Чувајте се раје сиротиње ; 145

))Кад устане кука и мотика, ))Биће Турком по Медији мука, ))У Шаму ће каде проплакати, ))Јера ће их раја уцв'јелити. ))Турци браћо, све седам дахија! 150

,)Тако наши инџијели кажу, ))Да ће ванге куће погорети, ))Ви дахије главе погубити ; ))Из огњишта пронић' ће вам трава, ))А мунаре попаст' паучина, 155

123

136 »Не ће имат' ко језан учити ; ))Куд су наши друхми и калдрме, »И куда су Турци пролазили

»И с коњскијем плочам' задирали,

))Из клина ће проникнути трава, 160

))Друмови ће пожељет' Турака,

))А Турака нигде бити не ће.

»Тако књиге инџијели кажу."

Кад то чуше сви седам дахија,

Све дахије ником понршоше, 165

И преда се у земљу поглаше,

С књигом не зна нико бесједити,

Ни како ће књизи отказатп.

Старац Фочо подавио браду,

Па је б'јелу са зубима гризе, 170

Ни он не зна с књигом бесједити,

Већ се и он томе послу чуди ;

Не пониче Фочић Мемед-ага,

Не пониче, већ јунак покличе :

»Дишер море, хоџе и 'ваизи! 175

))Мол'те Бога и језан учите

))Сваки данак а све по пет пута,

))Не брин'те се нама дахијама :

))Док је нама здравља и памети,

))И док нам је Биоградског града, 180

))Ми смо кадри управити градом,

))Око града сиротињом рајОхМ.

))Кад краљеви на нас војштит' не ће,

))Како ће нам раја досадити,

))Кад нас има у седам дахија, 185

137 ))У свакога по магаза блага? ))Каква блага? Све мека дуката,

124

>)А све пуста блага лежећега ; »У нас, браћо, четири дахије, ))Аганлије и Кучук-Алије, 190

»И у мене и Мула-Јусуфа, ))У свакога има пуста блага ))Небројена по двије магазе ; „Нас четири када устанемо, ))Устанемо на ноге лагане, 195

„А магазе с благом отворпмо, ))Просућемо рушпе по калдрми, »На дукате покупити војску; »Нас четири велике дахије ))На четверо разд'јелити војску, 200

))На четверо к'о четири брата, „Ноћи ћемо из нашега града »Кроз нашије седамн'ест нахија, ))Исјећ' ћемо све Српске кнезове, ))Све кнезове, Српске поглавице, 205

))И кметове што су за потребе, ))И попове Српске учитеље, »Само луду ђецу оставити, ))Луду ђецу од седам година, ))Нак ће оно права бити раја, 210

))И добро ће Турке послужити. ))Док погубим кнеза Палалију ))Из лијепа села Бегаљице, ))0н је паша, а ја сам субаша. »Док погубим и Јована кнеза 215

188 ))Из Ландова села маленога,

,)0н је паша, а ја сам субаша. „И Станоја кнеза из Зеока, ))0н је паша, а ја сам субаша.

I

125

)»Док погубим Стеву Јаковљева ^20

))Из Лијевча гн'језда хајдучкога, »Он је паша, а ја сам субаша; )>И Јована кнеза из Крснице. ))Док погубим до два Чарапића ))Из потока Б'јелог од Авале, 225

))Кој' су кадри на Врачар изићи, ))У Биоград Турке затворити, ))Они с' паше, а ја сам субаша. ))Док погубим Црнога Ђорђија ))Из Тополе села поносита, "230

))Који с Бечким тргује ћесаром, ))0н је кадар сву џебану купит' ))0д бијела града Варадина, ))И оружје, што је за потребе, ))0н је кадар на нас завојштити, 235

»Он царује а ја субашујем. ))Дор: погубим протопоп' Николу ))Из лијепа села Ритопека, ))0н пашује, а ја субашујем. ))Док погубим Ђорђија Гузоњу 240

))И његова брата Арсенија ))Из лијепа села Жељезника, ))Кој' је кадар Топчидер затворит' ; ))Док погубим протопопа Марка